Трагом једног документа из пера Стојана Новаковића

Архивски документи као културно добро, као писани трагови прошлости сведоче о важним етапама историје. Имајући свест о значају докумената за друштво и државу и свест о њиховој оперативној улози у свим видовима истраживања, издвојили смо један документ који се чува у Архиву Србије.

Реч је о цитату из писма Стојана Новаковића поводом аустроугарске анексије Босне и Херцеговине (АС,СН-476):
„Први утисак тога догађаја на балканске народе у томе је што је он убио у њих сваку веру у правилност европских великих сила и у снагу међународних уговора и одредаба. Кад год смо се ми на Балкану макли да штогод урадимо за природна права своје народности, за свој опстанак, против очите или крваве неправде, дизала се на нас вика с опоменама да кваримо ред, да треба да сачекамо интервенцију Европе, да ваља да смо покорни међународном уговорном праву, да ће се по стрпљењу, по умерености, покорности вољи Европе ценити наша зрелост и по томе нам одређивати награда или призрење. Ми зрелији и образованији оседели смо учећи народ на ту европску мудрост. Наједанпут је најновијим аустроугарским поступком самовласности у сваком погледу све то збрисано."

Подсетимо, Стојан Новаковић је уписан у српској историографији као један од водећих представника српске научне, просветне и културне елите с краја 19. и првих деценија 20. века.

„Анексија Босне и Херцеговине изазвала је Новаковићево широко и врло активно деловање у свим правцима. Његове историјске паралеле и поуке биле су врло зналачке и мудре. У тексту Балканска питања и Европа објављеном маја 1909. године, Новаковић констатује да је јасно одавно да се европске велике силе више наслањају на своју силу него што би се руководиле правдом", истиче Славенко Терзић, историчар и дописни члан САНУ.

„Као интелектуалац и државник", наставља Терзић, „Новаковић је у много чему био светионик свога времена, чији одсјаји нису изгубили на актуелности ни у нашем времену".

Дан архива у Србији

„Међу историчарима постоји сагласност да документ није историја, али без докумената нема историје. У архивима је све сложено по временима, по епохама, годинама и данима, али архиви у својој суштини имају ванвременску димензију" ‒ истиче др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

Закон о Државној архиви Краљевине Србије, како је првобитно био назив Архива Србије, донет је 2. децембра по старом, односно 14. децембра по новом календару 1898. године. На овај датум се обележава Дан архива у Србији. Од оснивања документи су сакупљани на разне начине, путем откупа или поклонима. Један део је нестао у вихору ратова. Архив Србије данас чува око тринаест хиљада дужних метара докумената разврстаних у више од седам стотина фондова и збирки.

О значају и активностима Архива Србије детаљније у емисији:
„Архив Србије 115 година ‒ култура памћења" Научног програма РТС-а https://www.youtube.com/watch?v=llKnZoDN-AU.