Мистерија фламенка

Фламенко је настао у Шпанији, има дугу историју. Представља мешавину жанрова са елементима ромске, маварске, сефардске, андалуске и афричке културе. Данас је популаран широм земаљског шара. Скоро да можемо рећи да влада тзв. фламенкоманија. Како бисте објаснили ову појаву?

‒ У фламенку постоји аспект трансформације. Он пробија личне баријере сваког појединца и сеже до оног најинтимнијег, што је, заправо, универзално у свима нама. Људи су подстакнути да путују по разним континентима у потрази за посебном врстом мистицизма који има фламенко ‒ објашњава Андреј.

‒ Ако сте осећајна особа, од фламенка ћете се најежити. Многи људи су рекли да су се током наших наступа расплакали због узбурканих емоција. Он има својство колективне катарзе и утиче на вас без обзира на то из ког дела света потичете. Фламенко је универзалан ‒ на сугестиван начин истиче Франческа.

Колико се мењао приступ фламенку, да ли се плес прилагођавао новим временима и стиловима?

‒ Наша трупа се много мењала за петнаест година постојања. Ипак, суштина „Пуерто фламенка" је увек остајала иста. Франческа и ја осамнаест година живимо у Севиљи. Каже се да се човеку на сваких седам година промене све ћелије у организму и да он физички постаје сасвим другачија јединка. Колико се људи заиста мењају током времена? Шта је, на крају крајева, суштина ствари ако се зна да је промена неминовна? ‒ пита се Андреј.

‒ Фламенко се жанровски мења. Иако се садашњи приступ драстично променио у односу на некадашњи, суштина ове уметничке форме је остала иста. Многи савремени елементи могу се унети у добар фламенко наступ ‒ додаје Франческа Грима.

Током овогодишњег Гитар арт фестивала представили сте нов пројекат „Тезејев брод". То је била синергија фламенко стилова и научне опсервације у домену ритма, звука, плеса и емоционалних сензација. Због чега сте за тему изабрали мит о Тезеју?

‒ Наш наступ је заснован на парадоксу Тезејевог брода. Покушавамо да откријемо суштину феномена предмета који се трансформишу или се на неки начин прилагођавају. Цео наступ је хипербола неухватљиве душе брода с новим даскама. Преиспитујемо традиционалне елементе жанра. Старе даске које нестају покушавају да добију статус оригиналних. Разни слојеви су скинути и огуљени са чисте есенције универзалног ‒ објашњава Франческа Грима.

‒ Тезеј је био један од јунака-оснивача Атине. Најпознатији је по томе што је убио Минотаура. По повратку из разних пустоловина, његов чувени брод је остао сачуван у атинској луци. Током времена, дрвене даске брода су почеле да труле па су замењене новим како би брод поново могао да плови. После више деценија, постало је јасно да су скоро све првобитне даске замењене. Упркос томе, Атињани су тај брод и даље сматрали Тезејевим. То је покренуло занимљиво филозофско питање: да ли се уопште и у ком тренутку променио идентитет тог брода и постао нешто сасвим друго? Да ли је то и даље био Тезејев брод? Шта уопште чини један брод? Да ли су то његов власник, посада, мисија на коју креће, или материјал од ког је направљен? Ако све труле даске замените новим и направите нов брод, да ли он остаје оригиналан? Прича о Тезејевом броду је заправо метафора ‒ надовезује се Андреј Вујичић.

Енергија фламенка је заразна. Она се храни сама собом и шири се као шумски пожар. Наступ на сцени или на „хуерги" ‒ спонтаном, неформалном окупљању, са познатим уметницима ‒ пружа вам најлепше могуће осећање. Енергија која се тада размењује има исцелитељску моћ. Енергије свих присутних се преплићу и обнављају и спајају у једну целину. О поетици фламенка можемо причати неисцрпно, али филозофија фламенка и „фламенко стил живота" најбоље се откривају искуствено.