Инвентарски број интервенције

Залудно је веровање да се стварност може “представити”, или “изложити”. Она се искључиво може интерпретирати. Али тада, по аутоматизму, интерпретација постаје део нове стварности. Или, другачије речено, инвентар елемената стварности постаје богатији за још један број.

Из тезе да је глобална количина "стварности" константна могло би се закључити да појмови "представљање", бар подједнако као и "интерпретирање", немају нарочитог смисла.

Сликар, примерице, употребом природних материја (какве су анилинске боје) врши само неку врсту метаморфозе стварности (доделивши тим бојама нову функцију). На тај начин стварност мења форму, и ништа се друго не дешава.

С те тачке гледишта, проблем односа форме и садржаја постаје беспредметан. Свет је, овако посматран, искључиво форма у константној промени. На овом месту се, ипак, поставља питање да ли је и акустички фонд природе константан? Мора ли се и овде обавезно од нечега одузети не би ли се сачинило нешто ново, још један број у инвентару реалног света?

Изгледа логичан позитиван одговор, уколико је принцип још важећи; мада је ово тешко доказиво, с обзиром да је тешко пристати на претпоставку да је музика само део свеопште космичке какофоније у стању (строже контролисане) метаморфозе. На прву лопту, решење би могло да се пронађе у закону о константној количини коју је могуће чулно констатовати, у датом тренутку. Јер је у том случају јасно да је за регистрацију било ког акустичког утиска (галаме, музике, па и тишине) нужна елиминација осталих могућних и постојећих утисака.

На другом, вишем нивоу анализе јасно је да се никакав акустички ефект не може произвести без ангажовања неког елемента материје (тј. једног дела стварности) при чему у том моменту тај део (бар за нас) не може имати никакву другу функцију сем оне акустичке коју констатујемо или анализирамо.

Стављајући једно тело - било да је то људски глас или метално звоно - у стање вибрације, ми му мењамо форму. На тај начин производимо утисак, представу, и тиме омогућујемо интерпретацију.

И онда више нема контрадикције.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.