Лесковац ‒ Српски Манчестер ‒ презентација Лесковца као индустријског града

О променама које је Лесковац доживео на социјалном, културолошком и привредном плану у „златно доба", после ослобађања од Турака, и о начину представљања тог периода, разговарали смо са Сузаном Ранђеловић, руководиоцем основне делатности Музеја. 

„Лесковац је тада доживео динамичан преображај од тек мало веће вароши оријенталног изгледа средином 19. века до најзначајнијег српског индустријског центра после Београда. Лесковац је имао ту част да, захваљујући развоју текстилне индустрије, крајем деветнаестог и почетком двадесетог века уђе у међународно друштво градова који су носили надимак Манчестер", рекла је Ранђеловићева за Интернет портал РТС-а.

Нова стална поставка прати друштвено-политички развој после ослобођења од Турака и развој Лесковца од турске касабе у модеран ‒ индустријски град.

„Постојећа стална поставка формирана је 1974. Пројекат подразумева адаптацију, осавремењивање и унапређење поставке. Нове тенденције у музеологији намећу потребу иновативнијег приступа представљању музејске грађе. Овим пројектом ће се јединствен музејски материјал приказати на савремен, креативан начин, како би што више задовољио потребе корисника", објаснила је наша саговорница.

Да би музејски посетилац био задовољан, потребно је да музеј има добру понуду, нове и занимљиве догађаје. Музеји јесу места заштите, истраживања и интерпретације, али и места креативности и развоја читаве заједнице, места задовољства и уживања, едукативна места у којима се посетиоцу морају обезбедити услови да се осећа изврсно и да задовољи своје потребе и намере, додала је наша саговорница.

Циљ поставке је промовисање и популаризација музејског наслеђа лесковачког краја. „За овај пројекат Народни музеј ће конкурисати код Министарства културе и јавног информисања по расписаном конкурсу", наглашава Ранђеловићева.

Поставка ће приказати дуални карактер града, каже наша саговорница и објашњава: „С једне стране биће старинска ношња, с друге стране фракови од енглеског штофа; на једном месту жилаво опстајање неких архаичних заната, на другом заступништво Стандард Оила, неугледне и оронуле кафане на периферији са шталама у дворишту и за сељаке и за њихову стоку, а у центру надметање Костића и Париза са игранкама, џез свиркама и пројекцијама тон-филма".

Период између два светска рата представља и време интензивног развоја Лесковца. Мења се његов урбани лик, турску калдрму замењује асфалт. У том периоду Лесковац је и центар хемијске, металске и прехрамбене индустрије, занатства и трговине.

„Имао је и развијену и просвету, културу, уметност, спортски живот и здравство, што му све даје физиономију модерног града. Лесковац задржава и свој типични изглед који је био мешавина духа турске касабе и модерних грађевина, кривудавих улица са турском калдрмом и главном улицом са коцком, са турском џамијом и новом црквом", закључила је наша саговорница.