Муни ‒ уметничка инспирација Паје Јовановића

На више од тридесет слика, пастела и цртежа обухваћених актуелном изложбом, представљена је Муни. Јовановић је своје обожавање преточио у ликовни миље, стварајући од свог модела својеврстан објекат уметности, достојан дивљења.

Представе Муни, као отелотворења идеалне лепоте, јављају се у његовим делима у различитим тематским оквирима ‒ од отмене даме из високог друштва, преко митолошких и алегоријских композиција, до акта.

Поникао на изворима европске уметности позног 19. века, Паја Јовановић је као реномирани уметник светске репутације неговао дух идеалистичког реализма, који се темељио на поукама стеченим током школовања на угледној Ликовној академији у Бечу.

Стварајући у складу са Кантовим поимањем природне и уметничке лепоте, Јовановић је тежио високо естетизованој и улепшаној представи стварности. Лепота, која као главна тема провејава Јовановићевим портретима, врхунац достиже у визуелизацији уметниковог најдражег модела, супруге Муни.

Хермина (Даубер) Јовановић, рођена у Будимпешти 1892, упознала се са времешним сликарем 1905, када је и постала његов модел. Иако најинтимнија особа у уметниковом животу, о себи је оставила оскудне податке.

Познато је да се за свог 33 године старијег супруга удала у Бечу 1917. године. У складном браку, дугом четири деценије, између уметника и његове супруге развио се посебан психоестетски однос, који се може тумачити кроз визуру Пигмалионовог ефекта.

Овидијева прича о Пигмалиону, уметнику који се заљубио у своје дело, аналогна је Пајиној апологији Муни, која је, са својим заносним изгледом, била уметников модел, муза и инспирација. Ауторка изложбе је Исидора Савић, а за дизајн је задужен Милутин Марковић.

Приредила: Владана Рашић Драгојевић