Тропске болести изван тропа

Неки облици енцефалитиса које преносе комарци и крпељи били су заступљени доскоро само у тропским крајевима, а однедавно су се појавили у Скандинавији, Италији и на Балкану. Маларија, која се у Америци јављала само у Калифорнији, проширила се и на друге делове САД.

Лајмска болест је најчешћа векторска болест код нас. Њен узрочник је бактерија Borrelia burgdorferi, а преносе је заражени крпељи. Први пут у нашој земљи лајмска болест је регистрована 1987, и то на територији Београда. Од ње годишње у Србији оболи између 600 и 800 људи. Сматра се да је повећан број оболелих такође последица отопљавања и продуженог вегетационог периода.

Мере превенције су сложене. Могу се спроводити према станишту на коме живе крпељи ‒ чишћењем и орезивањем жбунастог растиња, кошењем траве, као и инсектицидима и дератизацијом да би се сузбили вектори, односно крпељи и њихови резервоари, а то су глодари на којима се крпељи најчешће хране. Овим мерама се смањује бројност крпеља, али они не могу да се искорене. Зато људи морају да се заштите приликом боравка у природи, да не седе и не леже на трави, да буду одговарајуће обучени и да прегледају тело и одећу након повратка из природе. Уколико дође до убода крпеља, обавезно треба потражити помоћ у здравственој установи, где ће се крпељ правилно одстранити. Чак и у случају да је крпељ био заражен, ризик од инфекције је врло мали уколико се крпељ одстрани у прва 24 сата и предузме одговарајуће лечење.

Дужи период вегетације ‒ већа изложеност

Више нисмо поштеђени ни грознице Западног Нила. Вирус Западног Нила са афричког континента проширио се најпре на Блиски исток и делове Азије, Аустралије, али и на Европу. Иако је тај вирус присутан на европском континенту још од средине прошлог века, у последњих 20 година бележи се повећан број оболелих. Главни преносиоци су комарци. Вирус се може пренети са човека на човека само трансфузијом крви и трансплантацијом органа или са мајке на дете преко плаценте или дојењем. То су, ипак, ретки случајеви.

Најзаступљенији начин преношења је убодом комарца који је заражен вирусом Западног Нила. Комарци се заразе сисањем крви заражених животиња, најчешће птица. Вирус Западног Нила изолован је код чак 43 врсте комараца.
Сматра се да порасту инфекције узроковане вирусом Западног Нила, која спада у зоонозе, погодују климатске промене и све бројнија путовања у различите делове света, што омогућује и брже ширење вектора.

Високе температуре узрокују веће концентрације полена и спора у ваздуху, чиме погодују појави алергија. Не само што су повећане концентрације полена већ су због продужетка вегетационог периода људи дуже у току године изложени дејству тих супстанци, што је још једна последица промене климе.

Феномен стаклене баште, испарења CO2, фаворизују појаву хроничног бронхитиса, астме и других болести дисајних органа.
Климатске промене одразиће се и на обољења органа за варење и кожу. Сунчање при високим индексима УВ зрачења може да доведе до слабљења имунолошког система, до катаракте и рака коже.
Природне непогоде какве су олујни ветрови и поплаве често руше објекте и инфраструктуру, што доприноси лошим хигијенским условима и може да доведе до епидемија.