Питагора и музика

Он је поставио математичке основе не само музике већ и читавог свемира. Сматрао је да у целом свемиру влада ред бројева по којему се све креће и да они најверније изражавају суштину ствари и бића, особито група 1, 2, 3, 4 ‒ тзв. тетрактис. Бројеви су стални и непроменљиви, а њихов склад скрива свет звукова и хармоније. Утицај бројева Питагора види и у људским особинама, те отуда потиче мистика и симболика бројева. Тонски систем код Питагоре заснован је на низу чистих квинти. Проучавајући лиру, древни грчки инструмент, он и његови следбеници су открили да су музички интервали пропорционални дужини жице и да не зависе од њене апсолутне дужине.

Примењујући своја сазнања, питагорејци су дошли до закључка да су звуци у директној пропорцији са удаљеностима небеских тела. Према њиховом схватању, Сунчев систем се састоји од десет планета које се крећу у круговима око централне ватре. Мислили су да свака од тих планета производи свој тон овисно од тога колико је удаљена од мирног центра у којем је смештена Земља. То је оно што називамо музика сфера. Ближе сфере стварају дубље тонове, а даље и брже сфере стварају више. Звук који настаје на тај начин толико је редак да га наше  уши не чују. Свети Августин је сматрао да људи ту музику чују када се налазе на самрти и да им се тада откривају највиша знања космоса.

Још у 16. веку Јохан Кеплер је тражио начин да прикаже Питагорин систем хармоније сфера помоћу правилних геометријских тела и тако пронађе рукопис Бога, геометра. Надао се да ће тако израчунати путање планета. То није успео на планирани начин, али је уз помоћ Т. Брахеа дошао до огромних астрономских открића, која познајемо као три Кеплерова закона.
Идеју да ће исти разломци бити угодни уху исто колико и оку заступали су и Платон, Плотин, Св. Аугустин те многи други. Најдиректније ју је изрекао ренесансни архитекта Л. Б. Алберти: „Уверен сам да је Питагора рекао истину. Природа се понаша постојано... Закључујем да су исти бројеви чији звукови добро утичу на наше уши они који задовољавају и наше очи и наше умове."

Ове пропорционалне односе могуће је видети исписане на табели коју држи један од ликова на познатој Рафаеловој слици „Атинска школа".