Из разреда у разред

Свака промена може да изазове стрепњу, страх од непознатог, па тако и прелазак ученика у „старије" разреде. Предшколско образовање је обавезно и управо има задатак да будуће основце адекватно припреми за праве школске обавезе.

Бојана Савић, васпитачица у предшколском образовању у установи „Вукица Митровић" у Лесковцу, каже за наш портал да су упознавање, разговор са будућим учитељем и обилазак школе и учионица од посебне важности за децу јер им помажу да се прилагоде новој средини.

„У предшколском образовању активности деце углавном се односе на учење кроз игру. Након таквих активности, полако креће упознавање са садржајима који их очекују кад се упишу у први разред. У сарадњи са школама и учитељима, деца се упознају са школском средином која се на доста начина, па на крају и визуелно, битно разликује од просторија у којима бораве током предшколске фазе", каже Савићева.

Она објашњава да је из разговора са децом закључила да им предшколска средина делује опуштајуће, да има стимулативни карактер, док учионице у школама делују озбиљније.

„Ипак, посетом школама, они схватају да ће се од њих очекивати другачије понашање и одговорност. Емоције су им тада помешане а иду од страха од непознатог, преко уздржаности, па до одушевљења. Деца која имају старијег брата или сестру обично су више пута била у школи, кажу да су већ седели поред брата или сестре у правој школској клупи и онда им школска атмосфера није нешто непознато; таква деца се обично лакше уклопе", изјавила је Савићева.

Она каже да активности у сарадњи са основним школама с временом дају жељене резултате, а то су опуштеност деце и њихова спремност за школу.

„Када им најавим да идемо у школу на дружење са основцима, сви су одушевљени! Онда ми говоре како су и код куће родитељима причали о својим важним посетама... Када се тај припремни посао ради професионално и са стрпљењем, резултати не могу да изостану. Ове године сам се растала од двадесет двоје деце али сматрам да ће се прилично добро снаћи у првом разреду, а и на тестирању при упису су показали добре резултате", закључује Бојана.

Од играчака до „велике озбиљне учионице"

Из просторије са играчкама и шареним зидовима за предшколце, преселили смо се у школску учионицу, где смо за Портал РТС-а разговарали са оном другом, „прихватајућом" страном: Јасмина Ђорђевић, професорка разредне наставе у Основној школи „Вожд Карађорђе" у Лесковцу, каже да и поред вишедеценијског искуства, сваке четврте године, када прихвата прваке, осећа велико узбуђење и радозналост.

„И ја осећам неку врсту треме и то деци обавезно кажем. При упознавању им признам да ни мени није лако, да ме чека нова генерација, да сам стару управо испратила... Сматрам да их тако охрабрујем", каже Ђорђевићева.

Упознавање са првацима скоро у свакој школи озваничава се посебном приредбом добродошлице.

„Када деца први пут уђу у учионицу, код њих се јављају разна осећања ‒ неки су опуштени и у учионицу улазе као у своју кућу и обавезно желе да седе у првој клупи, док с друге стране, постоје деца која с опрезом улазе у разред и потребна им је додатна подршка да се опусте", објашњава наша саговорница.

Занимало нас је има ли разлике у понашању првака у односу на период када припремна предшколска настава није била обавезна.

„Раније је први дан у школи био јако стресан за већину ученика, било је потребно више времена да се уходају и да озбиљно крену са својим обавезама и радом. Данас су деца опуштенија, лакше прихватају обавезе и нову средину, лакше користе књиге и наставна средства, разликују предмете, а значајан проценат њих већ зна да чита и пише или познаје већи број слова. Све то је јако добра подлога за мој рад са њима", закључила је наша саговорница.

Обе наше саговорнице се слажу да је током распуста важно да се ученици опусте, одмарају, играју и да се ни деца а ни родитељи не оптерећују стрепњама због нове школске године.