Одржана конференција „Зелена економија: кооперативно друштво”

Конференцију је организовала Европска зелена фондација (Green European Foundation) уз подршку Групе за анализу и креирање јавних политика из Србије, Удружења „Санрајз" из Македоније, Удружења „У мрежи" и организације „Полекол", као и београдског ЕУ инфо-центра; Европски парламент за Европску зелену фондацију пружио је финансијску подршку.

Александар Ђорђијевски из Удружења „Санрајз" рекао је да су истраживањем у све три земље обухваћени специфични сектори јавних политика као што су: производња енергије и енергетска ефикасност; зелена градња; иновације и наука; зелене јавне набавке; одрживи транспорт; одржива пољопривреда; еко-туризам; управљање земљиштем и водама; а посебан нагласак био је на новим зеленим пословним моделима.

„Ове области и тематске смернице одабране су у складу са целокупном пројектном методологијом, као и са актуелним иницијативама политике зелене економије на нивоу ЕУ и света", казао је Ђорђијевски.

Милош Станчић из Групе за анализу јавних политика (ГАЈП), један од истраживача у овом пројекту, представио је налазе истраживања јавних политика у контексту зелених економија, а главни закључак је да су закони неусклађени и недовршени.

„Истраживање о зеленој економији показује да је потребно радити на зеленој енергији; управљању отпадом и одрживој пољопривреди. Потребно је инвестирати више средстава у научноистраживачки рад, неопходна је боља међусекторска сарадња у креирању јавних политика", изјавио је Станчић.

Истраживање је показало огроман потенцијал за развој зелене економије, а међу могућим решењима за даљи развој истраживачи предлажу економске иницијативе које крећу „одоздо на горе", локалну економију у форми малих и средњих предузећа и кооперативу са циљем удруживања рада и услуга.

На првом од два панела конференције дискутовало се о томе како започети зелени бизнис у региону, с посебним освртом на Србију и Београд. Панел је модерирала Виолета Јованов Пештанац из Удружења „У мрежи".

Према речима Јелене Плавански, која је руководилац Центра за развој технологије и екологију из Привредне коморе Београд, привреда је свесна да мора почети да размишља на зелени начин, али да још увек постоји велики број људи који гледа ту промену искључиво као трошак.

Ивана Марковић из фондације „Траг" представила је програм „Зелене идеје" и нагласила приступ „одоздо на горе", као и коришћење локалних ресурса, локалних знања и искустава, и истовремено развијање свести о заштити животне средине.

На другом панелу говорило се о задругама и о зеленим кооперативама као иновативним економским формама. Модераторка тог панела била је Ива Марковић из организације „Полекол".

На овом панелу говорили су Зоран Кордић из „Зелене енергетске задруге" из Хрватске, Ана Свилар из панчевачког предузећа „Грин мајнд консалтинг" и Кристина Цвејанов из Српске асоцијације рециклера амбалажног отпада.

Ана Свилар је рекла да је Закон о задругама ограничавајући и да не препознаје све облике удруживања производа, рада и услуга који постоје на нивоу ЕУ. „Задругарство би требало да се мотивише кроз финансијску подршку а убеђена сам да је удруживање једини пут за развој одрживе пољопривреде", истакла је.

Зоран Кордић из „Зелене енергетске задруге" из Хрватске представио је инспиративан модел грађанске енергије при коме грађани имају активну улогу у преласку на обновљиве изворе енергије.

Кристина Цвејанов из Српске асоцијације рециклера амбалажног отпада говорила је о задругама у области управљања отпадом у Србији, досадашњим искуствима и проблемима присутним у тој области. „Предстоји нам велики посао на едукацији да би се задруге схватиле као нешто своје и да би се вратило поверење у тај облик економије", рекла је.

У оквиру истраживачког извештаја за пројекат „Ревизија економије на Балкану: промена јавне политике а не климе", на којем су, уз подршку Европске зелене фондације, радиле организације из Бугарске, Македоније и Србије, написано је и поглавље које се односи на Србију, а које је доступно и на српском језику.

Ово поглавље даје аналитички преглед српске економије, њен ниво развоја и националне јавне политике. Такође се бави неким од фактора за „озелењавање" привреде Републике Србије. Поглавље има за циљ да допринесе регионалној студији Европске зелене фондације и инспирише даље истраживање потенцијала за напредовање економије у области зелене економије.

Конкретно, истраживање је спроведено анализом закона, стратегија и акционих планова, постојећих студија, путем фокус групе организоване у Београду, интернет упитника и појединачних интервјуа са различитим заинтересованим странама. Обухваћени су специфични сектори јавних политика као што су: производња енергије и енергетска ефикасност; зелена градња; иновације и наука; зелене јавне набавке; одрживи транспорт; одржива пољопривреда; еко-туризам; управљање земљиштем и водама; а посебан нагласак је дат новим зеленим пословним моделима. Наведене области и тематске смернице одабране су у складу са целокупном пројектном методологијом, као и са текућим иницијативама политике зелене економије на нивоу Уније и света.