По чему су посебне морске видре

Деведесет пет процената живота морске видре проводе у води. Остали морски сисари имају поткожни слој масти који их штити од хладноће. Видре га немају, али зато имају крзно ‒ много крзна.
Оне имају површински слој дуге грубе длаке која обезбеђује заштиту, али није потпуно водоотпорна. Стога се испод ње налази густа, мека поддлака. Трљањем и чешкањем, морске видре убацују ваздух између крзнених влакана и тако спречавају да хладна вода продре до коже. Но крзно им није само водоотпорна заштита, већ има пресудну улогу за њихов опстанак на мору.

Међу морским сисарима, морске видре су последње завршиле процес еволуције па не лове рибу тако брзо и вешто као фоке и морски лавови. У Калифорнији, њихова исхрана обухвата од шездесет до шездесет пет различитих врста животиња. Обично су то крабе, морски јежеви и разне врсте шкољки.

Једна од предности морских видри јесте то што су се прилагодиле и научиле да користе оруђе како би разбиле тврд оклоп свог плена. Некад је то обичан камен пронађен на дну мора, који ће употребити да смрскају тврди оклоп шкољке. Понекад се сусретну и са захтевнијим задацима. Забележени су случајеви да су видре користиле боце као чекић или наковањ. Некад свој тврдо оклопљени плен разбијају о зид пристаништа или бродове.

Посебну пажњу треба обратити на то како им крзно помаже у таквим ситуацијама. Насред океана би било готово немогуће користити неко оруђе. Али због накупљеног ваздуха, видре плутају, па њихов стомак постаје пловећа радна површина. Захваљујући томе, количина хране коју свакодневно унесу одговара четвртини њихове телесне масе.

Стога је од пресудног значаја да своје изузетно корисно крзно очувају у савршеном стању. Младунци видре рачунају на мајчину помоћ све док не науче сами да се негују. Она ће их грејати, сушити и одржавати на површини воде. Понекад се догоди да младунци остану сирочићи, или да их мајка напусти.

У оквиру програма за морске видре при акваријуму у Монтереју истраживач тима господин Карл Мејер усваја и младунце старе свега један дан. Када наиђу на напуштено младунче, чланови тима му прво обезбеде довољно течности и хране га на флашицу, млеком у праху.

Иако младунче није опасно, Карл Мајер увек носи маску преко лица да млада видра не би помислила да јој је он мајка. Да би се касније снашла у дивљини, за њу је најбоље да се не везује превише за људе.

У намери да надокнаде негу коју би младунци добили од мајке, Карл и његов тим су отворили салон за видре. Користе велике дебеле пешкире за упијање воде да би, када се крзно довољно осуши, могли да почну са четкањем. Четке им омогућавају да раздвоје длаку тако да ваздух може да продре до поддлаке. За то је потребно десетак до петнаест минута четкања. Тако изгледа један третман, а они га непрестано понављају током двадесет четири часа да би младунцима обезбедили најбољу негу.
Док не дође време да се врате у дивљину, младунци науче све потребне вештине.
Богато крзно им помаже да у водама залива преживе као дивље видре.

Приредила: Тања Чанић Млађеновић