Норвешка – вода у свим облицима

Име Норвешке је синоним за подручје хладних ветрова и изузетних пејзажа. Када се спомене ‒ мислимо на чуда природе: отворена пространства, водопаде, планине... Ту се скандинавска зима сусреће са благим атлантским струјама, а голетне литице урањају у скривене велике дубине фјордова док бистра вода мења своја агрегатна стања. Има је у изобиљу, у свим облицима: прекрива смрзнуто тло, спушта се попут дугих, широких велова или се слива кроз моћне стене само да би испарила, или се поново заледила.

Магловите равнице су прекривене ледом. Падине су под страшним снегом, а потоци светлуцају. Годишња доба и надморска висина управљају водом дајући јој моћ да удахне живот, али и одузме га.

Норвешки крајолик дефинишу планински врхови, долине и узвисине Скандинавског масива и простори који их пресецају ‒ фјордови. Они су остаци последњег леденог доба, кад је Скандинавију прекривао два километара дубок лед. Пошто су га покренули велико отапање и сила Земљине теже, лед се пробијао кроз копно усецајући километар и по дубоке клисуре у стењу. Равнице су на неким местима потопиле брзе реке а оне на обали прекрило је море.

Оштри голетни врхови се са висине од неколико стотина, па чак и хиљаду метара, огледају у мирној води. Фјордови припадају разуђеној обали што ужива у благој клими коју доноси Голфска струја. Зато су зиме умерене и влажне, са много кише и снега.

Норвешки слатководни токови, топле морске струје и различите надморске висине довели су до великих геолошких одступања и присуства шездесет хиљада разноврсних облика живота: од зимзелених четинара у планинама и фјордовима, до безброј врста алги, многобројних морских птица и риба, брезових шума и свеприсутних гљива. Даље на југу, таласи Северног мора запљускују дуге песковите плаже. Обале су карактеристичне, са пешчаним динама, заобљеним камењем, уз више стотина раштрканих острва која штите копно од моћног отвореног мора.

Највиши норвешки врхови достижу и више од две хиљаде метара. Међу њима је највећи европски глечер - Јостедал. Његови рукавци се спуштају у бројне равнице а сâм глечер покрива више од 450 квадратних километара. Не неким местима дебео је чак шестсто метара. То мамутско ледено поље је последњи европски глечер који је почео да се повлачи услед глобалног отопљавања. Енергија коју ствара помаже да се лакше схвати настанак фјордова. Јостедал спере четири стотине хиљаде тона стења годишње оштрећи литице док се споро и неумитно креће.

Земља хиљаду водопада

Атлантски океан игра важну улогу. Без струја близу обале, клима би била хладна као у најсевернијим деловима Сибира. Норвешка струја своје путовање започиње у Балтичком мору и, док пролази поред јужне Норвешке, меша се с једним делом Голфске струје. Онда наставља на север уз норвешке обале. Са собом носи важан кисеоник и храну за рибе омогућавајући рибарима сваке године богат улов. Што је још битније, та струја загрева воду ублажавајући арктичку хладноћу. Зато Норвежанима не смета снажан ветар, јер он доноси дашак топлог ваздуха с океана.

И вода из фјордова океанску струју обогаћује кисеоником. Њихови глечери и стрме литице чине Норвешку земљом хиљаду водопада. Веринг привуче највише посетилаца годишње. Име му је старонорвешко и значи „божанствени". Као да је предвидео славу коју ће касније стећи. Тај водопад се састоји од више мањих водопада чија се вода обрушава с висине од 182 метра.

Од хиљаду двеста норвешких фјордова, неки залазе више од сто километара у копно. Ипак, само неколико њих може се поредити с чудесним петнаест километара дугим рукавцем Великог фјорда, који се налази североисточно од Бергена. Вијугајући природном уском клисуром између стрмих планина, фјорд Гејрангер изненади чак и најискусније путнике.

Приредила Маја Стојановић