Како мирише ваша омиљена књига?

Књига је неодвојиви део наше прошлости, а књигољупци жилава категорија која опстаје. Ево како савремено тржиште покушава да помири технолошки развој са нашом непролазном оданошћу штампаној књизи.

Мирис подрума са књигама

Студио „Фростбирд" направио је колекцију миришљавих свећа „За љубитеље књига". Свеће назване: „Старе књиге", „Читање у кишно поподне", „Подрум са књигама", „Читање у кафеу", „Оксфордска библиотека" садрже, како тврди произвођач, мирис штампе, прашине, папира са нотом ваниле. Други произвођач направио је парфимисану свећу „Шерлокова истрага" са мирисом кожне фотеље и нагорелог дрвета (у камину).

Купци различито реагују на овај, не баш јефтини производ који кошта 18 долара. „Сада могу да читам са ајпода, али и да осетим мирис старе, добре књиге", пише један читалац.

Други су пак разочарани свећама и тврде да осим мириса ваниле или лимуна ништа друго нису ни осетили. Мирисна нота ваниле није случајна. Овај лепи зачин спада у мирисе са изузетном асоцијативном снагом. Шипка ваниле људе враћа у детињство, мајчину или бакину кухињу у којој се пекао колач. Па, и књига постаје део носталгије.

Књига која еволуира и прилагођава се

Бостонска фирма за дизајн информација („Fathom") понудила је читаоцима сасвим особено издање књиге „О пореклу врста" Чарлса Дарвина. Прво издање чувене књиге објављено је 1859. у викторијанској Енглеској и одмах је распродато. Међутим, током следећих четрнаест година, Дарвин је у свако ново издање уносио измене, допуне, мењао je формулације и настојао да своју теорију еволуције што више приближи публици.

Тек у петом издању појављује се природна селекција, израз који се односи на „опстанак најприлагођенијих". Овај израз први је употребио филозоф Херберт Спенсер у својој књизи „Принципи биологије", која је инспирисана првим издањима Дарвинове књиге.

За научнике који би желели да прате процес настајања и развијања Дарвинове теорије еволуције, бостонска фирма је креирала оригиналну интерактивну верзију са истраживачким и наставним алатима. Дарвинови термини, изрази који су „еволуирали" током шест издања, пред корисниковим очима мењају боју.

Свако издање има своју боју, па се на тај начин, прате микропромене у Дарвиновој теорији. То је, дакле, својеврсно критичко издање Дарвинове књиге. Штампана верзија посебно се наручује и уникатна је и јединствена за сваког читаоца.

Чекај док ти испричам причу...

Четрнаест наранџасто-црних аутомата расуто је широм француског града Гренобла, и то на местима на којима људи чекају: у општини, лекарским ординацијама, на железничкој станици... Уместо жвакаћим гумама и грицкалицама, ти ведри аутомати снабдевају пролазнике кратким причама, одштампаним на папиру 8 x 60 цм који подсећа на рачун из прехрамбених радњи. Корисници бирају дужину приче, у трајању од једног, три или пет минута. Попут кинеских колачића среће, не знате шта ће да вам западне.

О претварању јаловог чекања у парченце књижевности писало се на Интернет порталу РТС-а још 2016. Данас се аутомати с кратким причама налазе и у Монпељеу, Бордоу, Клермон Ферану, Тулузу, али и широм Европе и САД. Чувени редитељ Франсис Форд Копола важи за великог љубитеља кратке приче, па се аутомат с причама налази и у Сан Франциску, у кафеу „Зоетроп" (према називу филмског студија који су 1969. основали Копола и Џорџ Лукас).

Пројекат води француска издавачка кућа „Шорт едишн" која објављује „све што се прочита за мање од двадесет минута". Међу ауторима прича из аутомата налазе се и великани као Алис Манро или Фленери О᾿Конор, али и млади писци. Жири те издавачке куће бира приче из целог света. На овогодишњем Сајму књига у Паризу представљен је још један аутомат, у љубичасто-црној боји који ће сигурно обрадовати љубитеље стрипа, али и цртаче стрипа из света.

Сва чула

С разним варијацијама издавачи се прилагођавају времену, потребама, па и осећањима савременог читаоца. Штампана књига има свој мирис, као и тактилну вредност која се не може пренети путем екрана. Баш као и мала деца која откривајући свет, морају сваки предмет да додирну, и ми носимо ту потребу, а учење свим чулима је најуспешније. „Ово сам чекао месецима", рече мој колега грлећи српско издање Муракамијеве књиге, тек изашле из штампарије. Сумњам да би икада загрлио монитор...