Вируси ‒ глобална претња

Циљ амбициозног пројекта је усмерен на проучавање, идентификацију и категоризацију непознатих вируса који се могу пренети са животиње на човека и спречавање могућности  пандемије, која се у ери масовне миграције људи и транспорта добара, са стално присутном претњом тероризма сада сматра реалном могућношћу. 

„Наша способност ублажавања појављивања болести подрива се нашим лошим разумевањем разноликости и екологије вирусних претњи", речено је на једној од конференција за штампу. „Глобални виром пројекат (ГВП) помоћи ће да се идентификује највећи део ове вирусне претње и да се дају правовремени подаци за интервенције јавног здравства против будућих пандемија."

Птичји грип, зика, еболa, такозване зоонозе - који првенствено постоје код животиња не изазивајући никакве последице, али се преносе на људе, одговорни су за неколико пандемија глобалних размера крајем 20. и почетком 21. века. „Међутим, ако су ти вируси наш непријатељ, ми га још довољно не познајемо", речено је на конференцији за штампу одржаној овим поводом. Засад је познато више од 260 вируса чији су носиоци животиње а који могу проузроковати озбиљну и дуготрајну епидемију код људи. Вирусолози знају да је то кап у мору.

Ова шачица патогена представља 0,001 проценат укупног броја зоонотских вируса који би могли бити опасни. Према неким проценама, постоји више од милион и по вируса чији су носиоци животиње, од којих чак трећина може бити узрок пандемије која се може за неколико дана проширити на читаву планету. Глобални виром пројекат ће бити усмерен проналажење, идентификацију и класификацију непознатих патогена.

То ће захтевати улагање у нова истраживања, као и правила која ће без проблема превазићи политичке интересе и бити усмерена на глобалну заштиту човечанства. Трошкови пројекта процењени су на 7,5 милијарди долара. „Претходна искуства показују да је стопа идентификације вируса знатно већа у раним фазама скупљања узорака", истичу стручњаци.  Око 70 процената вируса могло би се идентификовати у наредних десет година. Остали би само најређи вируси са минималним шансама преноса са животиња на људе. Ипак, спречавање једне пандемије могло би свакако апсорбовати трошкове. Наиме, процењује се да су трошкови сузбијања  епидемије тешког акутног респираторног синдрома - САРС-а, који се 2002. године појавио у кинеској провинцији Гуангдунг и врло брзо проширио из Азије на Европу и Америку, износили око четрдесет милијарди долара. Скупљање средстава за овај амбициозни подухват већ је одавно узело маха. Кина и Тајланд ће бити прве земље у којима ће Глобални виром пројекат - пројекат идентификације и класификације непознатих патогена - почети, како је речено, крајем ове године.

Приредила: Наташа Гоати Марковић