Историја токсикологије

Циљ изложбе о историјату токсикологије је да упозна ширу јавност с развојем ове научне дисциплине у свету и код нас. То је учињено делом помоћу постера на којима су представљени догађаји и личности значајни за развој токсикологије, као и кроз приказ међународних и националних удружења токсиколога. Посетиоци тако могу да сазнају какав значај за ову научну дисциплину, поред Парацелзуса, који се сматра оцем токсикологије, имају Клеопатра, Катарина де Медичи, Алберт Хофман, Рејчел Карсон и други.

Идеја за приказивање историје токсикологије путем постера на конгресима потекла је од Стива Гилберта, директора Института за неуротоксикологију из Сијетла, који је оснивач Токсипедије ‒ енциклопедије токсикологије на интернету. Десет година након оснивања Токсипедије Гилберт је награђен за ширење знања из области токсикологије.

Иницијативa изложбе „Историја токсикологије" у САНУ потекла је од Филипа Векслера из америчке Националне библиотеке медицине, који је понудио колекцију постера већ излаганих широм света на конгресима токсикологије.

Свет хемикалија

На изложби су приказани и догађаји који су својеврсне прекретнице у токсикологији, попут „Венецијанског савета десеторице" ‒ групе која је с почетка 15. века тровала људе за новчану надокнаду, затим доношење „Акта о арсену" половином 19. века, којим је захтевано бојење арсена и његових препарата помоћу чађи и индига да би се спречила случајна тровања.

Још једну прекретницу у токсикологији представља примена талидомитске терапије, намењене сузбијању јутарњих мучнина код трудница, за коју се накнадно испоставило да доводи до малформација плода.

Ново поглавље отворило је и откриће Рејчел Карсон о негативним последицама употребе дидитија (DDT), што је резултирало забраном његовог коришћења. Њена књига „Тихо пролеће" говори о штетном утицају пестицида на животну средину.

На изложби могу да се виде и експонати Музеја за историју фармације Фармацеутског факултета Универзитета у Београду и Музеја Института за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду, као што су старе апотекарске стојнице, књиге, часописи и фотографије које прате развој токсикологије. Ту је и „наркомански сет" из прве половине двадесетог века, са оригиналним извештајем судског токсиколога, као и ордење и признања које су за допринос развоју токсикологије и истраживачки рад добили професори токсикологије Фармацеутског факултета ‒ Момчило Ст. Мокрањац и Данило Солдатовић.

Потреба за знањем из области токсикологије у савременом свету расте, јер смо свакодневно изложени утицају смеша различитих загађивача које у организам уносимо удисањем и путем хране и воде за пиће. Наука је ту да нам укаже на токсичне ефекте различитих супстанци, као и да нас научи да користимо и управљамо хемикалијама на начин који омогућава минимизацију штетног деловања на човека и животну средину.

Окружени смо с више од педесет милиона хемикалија без којих не бисмо могли да замислимо свој живот. То захтева сталну контролу квалитета ваздуха, воде, земљишта, хране, процену ризика по здравље људи, као и мере превенције од могућих штетних последица, у чему токсикологија и екотоксикологија имају незаменљиву улогу.