Битка против рака грлића материце

Такво стање је резултат више фактора. Сексуално образовање нема посебно процедурално истакнуто место у животу младих људи. Оно се стиче на првом месту у породици, као стубу друштва. Најдаље се отишло у домену стоматологије, у превенцији каријеса, док је породично образовање о заштити од полно преносивих болести и даље табу тема.

Школа има изванредан потенцијал да укаже младим људима на неопходност коришћења кондома, не само као средства за контрацепцију већ и као средства за превенцију полно преносивих болести. Кондом има своја ограничења у заштити од инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ-ом) у односу на друге полно преносиве болести. Такође, школско образовање има велики потенцијал у погледу охрабривања девојака да се обрате гинекологу најкасније у току прве године након ступања у сексуалне односе.

Медији су неоспорно препознали ову веома важну тему и паралелно са здравственом струком бију битку у превенцији полно преносивих болести и карцинома грлића материце. Свакодневно се преко средстава јавног информисања жене позивају да одговорно одлазе на гинеколошке прегледе, али млађи људи само делимично прихватају ове савете, сматра наша саговорница.

С друге стране, повећање сексуалних слобода је померило старосну границу ступања у сексуалне односе, па млади немају одговарајућих предзнања о заштити. Померање социолошких активности у касније ноћне сате онемогућава здрав сан и оптимално време за ојачавање имунолошких потенцијала младог организма. Физичка активност у природним условима сведена је готово искључиво на рекреативни боравак на мору или планини (једном годишње или ређе), па је самим тим битно снижена оксигенација комплетног организма као фактор стабилности биохемијских процеса у организму, а самим тим смањена је и отпорност. Исхрана сиромашна биљним влакнима, богата угљеним хидратима и мастима, нарушавање микробиолошке равнотеже у систему органа за варење такође узимају данак у опадању имунитета организма младих људи. Све то умањује имунитет, обара шансе младог организма у борби против ХПВ вируса, с којим се прерано сусрео.

Кад је већ таква ситуација, даље нас интересује колики су домети патологије у откривању, дијагностиковању и прогнози ове болести. Улога патологије постоји у свим фазама. У скринингу патолог анализира ПАПА тест, који је битан за откривање диспластичних и малигних ћелија. Уколико колпоскопски и ПАПА тест покажу потребу за гинеколошком интервенцијом, ткиво које је биоптирано/ексцидирано такође анализира патолог.

Традиционално добра сарадња са гинеколошком праксом 

Патологија је последње деценије посебно напредовала у погледу могућности анализе ткива грлића материце. Постоје специфичне методе којима посебно едукован патолог може дефинисати у ком степену је нарушен ћелијски циклус: имунохистохемијске методе „сурогат маркера" којима се доказује инфекција хуманим папилома вирусима (економски доступнија у односу на друге методе); имунохистохемијске методе које детерминишу потенцијал умножавања диспластичних или малигних ћелија грлића; имунохистохемијске методе које откривају стање такозване програмиране ћелијске смрти, апоптозе, објашњава доц. др Бисерка Вукомановић Ђурђевић, специјалиста патологије Војномедицинске академије, која је проучавала прогностички значај имунохистохемијских параметара хистоморфолошког скора у процени тежине дисплазије епитела грлића материце.

Патолог такође има веома важну улогу ‒ у извештају треба да дâ адекватну процену радикалности интервенције. „То све има још већу тежину код младих особа када ХПВ-индуковане промене имају дистрибуцију 'лезија на прескок' ‒ што подразумева да се на потпуно здрав епител директно наставља диспластичан епител; реч је о особама у процесу развоја са бржим ћелијским деобама како здравог тако и болесног ткива; посебан дијагностички задатак за патолога чини то што велики број девојака са премалигним променама има у плану рађање па је стога сваки милиметар здравог грлића веома битан за одржавање трудноће, као и што сваки милиметар болесног грлића може имати несагледиве последице у трудноћи и по мајку и по плод (случајеви рецидивантне ларингеалне папиломатозе код деце која су дуже боравила у порођајним путевима мајки са несанираним грлићима инфицираним ХПВ-ом)", појашњава наша саговорница.

Добра вест је да гинеколози и патолози имају традиционално добру сарадњу у оквиру које једни друге едукују и тимски раде, наводи доц. др Вукомановић Ђурђевић.

У прилог овоме иде и развој савремених технологија у гинекологији, уз које је жена након интервенције на грлићу већ сутрадан радно способна. Компјутерске методе и напредовање лабораторијских технологија код специјализованих патолога представљају полугу која даје могућност анализе прогностичких фактора, што је веома битно пре свега за пацијенткиње, а потом за удружене гинекологе и патологе.