Благо старог Египта

Храмови у Абу Симбелу само су два од многих споменика које је Рамзес у своју славу изградио широм Египта. Његова престоница Теба пуна је огромних скулптура као отелотворење његове претеране самоуверености. Шабти фигурине су биле слуге у загробном животу које су помагале власнику у свакодневним пословима.

На западној обали Нила налази се село Деир ел-Медина, дом уметника и занатлија који су градили храмове и гробнице за Рамзеса Другог. Подсећа на велика радничка насеља из 19. века, попут Порт Санлајта. Међутим, за Египћане то није било тек обично село, већ ограђена заједница и ексклузивно место у ком су живели каменоресци, цртачи и вајари. Они су имали веома важан задатак - да краљевима који су владали Египтом осигурају безбедан прелазак у загробни живот.

Уметност радника у гробницама Деир ел-Медине нешто је истински ретко и посебно. Слике су непоновљиве и живе, али ипак нису ослобођене правила раније египатске уметности. Живот у Деир ел-Медини није био лак. Било је тешко допремати воду у насеље, па су сељани одлучили да ископају огроман бунар. Пошто су стигли до дубине од око педесет метара, морали су да признају пораз ‒ али њихов неуспех је донео велику радост. Огромну рупу су почели да користе као сметлиште, а отпаци који су овде нађени у двадесетом веку потпуно су променили схватање староегипатске уметности.

Оно што је за старе Египћане био отпад, за египтологе је право благо јер су открили више хиљада остракона. Остракон је комад грнчарије на ком су кременом исписане речи, спискови или нацртани цртежи.

Чини се да су стари Египћани умели да пренесу слике из свакодневног живота, али постоје и идеалистички прикази какве углавном срећемо у храмовима и гробницама.
Египат нас је сасвим сигурно научио да победа у рату има своју цену. Поход Рамзеса Трећег против непријатеља донео је његовој домовини економске проблеме.

Уметничко село Деир ел-Медина се нашло у самом средишту кризе. Све је почело кад су плате и намирнице радницима закасниле, па су они организовали први забележени штрајк у историји. Мирно су протестовали, марширали до краљевских храмова и демонстрирали жалећи се на глад и жеђ, несташицу уља, рибе и поврћа. Један радник је чак претио да ће напасти краљеву гробницу, што би било скрнављење.

Кажу да су Рамзесу Трећем врат пререзали чланови харема око 1155. године пре нове ере. То је означило почетак дугог и спорог пропадања Египта.

Страни освајачи су на уметност утицали на различите начине. Због њих су се Египћани окренули старим боговима са животињским ликом за помоћ, што је утицало на култ животињских мумија. Велико је питање да ли су мумије уопште уметност, али опседнутост животињама је довела и до стварања префињенијих скулптура.

Један моћан месопотамски краљ је рекао да је злата у старом Египту било колико и блата, и био је сасвим у праву. Током три спектакуларна миленијума, староегипатска уметност је достигла врхунац раскоши, величанствености и грандиозности. Стари Египћани су чврсто веровали у загробни живот и схватали да би могло бити више путева који воде у вечност.

Приредила: Тања Чанић Млађеновић