Имагинарно и стварно: Атлантида, ишчезло острво

Платон (427‒347) наводи да је прича о Атлантиди 200 година раније стигла до Атињанина Солона, а затим се усмено преносила. Атлантида је била богата и моћна поморска сила, „острво веће од Либије и Азије заједно... од мора прогутано је и никада више није виђено..." У подели земље, Атлантида је додељена Посејдону, богу мора и земљотреса. Једино људско биће на Атлантиди била је Клерија, која је Посејдону родила десет синова, потоњих краљева који су живели у слози.

Високи планински венци штитили су становнике од морских ветрова. Атлантида је била богата топлим и хладним изворима, разноликом флором и фауном, међу којом су били чак и слонови. Била је савршено уређена. Закони су били исписани на металним таблицама. Ипак, у једном тренутку, Атлантиђани су се променили, постали су охоли и алави и спремали се да заузму делове Европе и Африке. Тај хибрис разљутио је Посејдона и велики плимски талас потопио је острво. У потоњим вековима, ређале су се теорије о Атлантиди.

Атлантски океан, Бермудски троугао, Антарктик

Писац Игнацијус Донели је 1882. године у својој књизи „Атлантида, свет пре потопа" написао да је Атлантида била континент у Атлантском океану. Успеси древних цивилизација као што су језик, металургија и пољопривреда нису могли настати без ослањања на неку претходну тековину. Након скоро два века, ова теорија и даље има своје присталице.

Чарлс Берлиц, аутор бројних дела о паранормалним феноменима, слаже се да је Атлантида била континент, али је смешта у близину Бахама, и сматра да је постала жртва Бермудског троугла, регије у којој су касније мистериозно нестали многи бродови.

Иако је за књигу која износи теорију да је Атлантида данашњи Антарктик предговор написао Алберт Ајнштајн, она је гурнута на руб легенди само због тога што је ишла испред свог времена, пре него што је наука објаснила рад тектонских плоча. Чарлс Хапгуд у књизи „Померање Земљине коре" из 1958. тврди да је пре 12.000 година Земљина кора изместила континент Атлантиду на север. Tо нагло измештање осудило је тадашњу цивилизацију на пропаст, а њихов град је остао заробљен испод слојева леда. Атлантида је, дакле, данашњи Антарктик, сматра Хапгуд.

Филозофија и математика

Једну од новијих теорија поставио је компјутерски стручњак Михаел Хубнер (преминуо 2013). Темељно је проучио Платонов дијалог „Критија" и прикупио 51 детаљ о Атлантиди. Направио је посебан софтвер и користећи математичке методе одредио џи-пи-ес (GPS) координате древног града. Хубнер је обележио Платонове наводе и као код друштвене игре потапање подморнице, у којој подручје са највише клинова потапа подморнице, у овом случају открио локацију Атлантиде у данашњем Мароку, близу обале код Маракеша.

Хераклови стубови и Троја

Платон инсистира на ставу да се Атлантида налазила у океану с друге стране „Хераклових стубова", што је антички назив за Гибралтарски мореуз. Али Херкулови стубови могли би бити и Дарданели, морски теснац који повезује Егејско и Мраморно море, сматра један број научника, тако да би се прича о Атлантиди могла односити на град у Малој Азији, античку Троју. Море није сасвим прогутало Троју, али град је око 1200. године п. н. е. преживео поплаве и земљотрес. Заговорници ове теорије која се не уклапа у временски оквир који је Платон навео, девет хиљада година пре његовог доба, сматрају да је велики филозоф случајно или намерно додао једну нулу. Уколико је у питању 900, а не 9000 година пре Платоновог доба, онда би се временски уклопиле, и ова теорија, као и најзаступљенија теорија у академској заједници, о Атлантиди на острву Тера (Санторинију).

Санторини

Санторини је вулканско острво у Егејском мору и припада групи Кикладе. Острво има облик биковог ока са прстеном око центра и вулкан, за који се зна да је био активан и у античком добу. Према вулкану је окренута стеновита и стрма Калдера, западна страна острва. Када су 1967. на острву ископани археолошки остаци код града Акротири, то је била права сензација. Пред археолозима се појавио град из бронзаног доба, минојске цивилизације, са двоспратним и троспратним кућама. Град је страдао у вулканској ерупцији 1627. год. п. н. е. на острву Тера (Санторини) и могао би бити Атлантида. Изгледало је да су становници острва били евакуисани, а вулкански пепео конзервирао је прекрасне фреске, на којима су приказани плави мајмуни, берач шафрана, рибар, жена са папирусом, ремек-дела минојске цивилизације, данас у музеју у Акротирију и у Националном археолошком музеју у Атини. Тамо где се налазио центар античког острва Тера, данас зјапи кратер величине 80 км квадратних. Стране Санторинија су, заправо, само прстенасти руб кратера.

Платон : Аристотел = 1 : 0

Аристотел, Платонов ученик, тврдио је да је Платонов дијалог права измишљотина.
Историја европске уметности заснива се на смењивању две струје, Платонове и Аристотелове, романтизма и реализма, имагинације и разума, Платоновог надахнућа и Аристотеловог мимезиса, подражавања. У причи са Атлантидом, Платон је, изгледа победио. Он већ вековима надахњује и енигмом Атлантида повезује мит и науку, имагинарно и стварно, уметнике, истраживаче, археологе, геологе, историчаре, математичаре... Још се 1966. научница Дороти Виталијано залагала за нову дисциплину: геомитологију, јер у основи сваког мита лежи природна непогода, геолошка појава која је и испровоцирала мит или легенду.