У години европског културног наслеђа

Године 2008, када је покренута са циљем да омогући приступ делима европске културне баштине, „Европеана" је у почетку садржала око два милиона дела, да би се до 2017. године тај број повећао на више од педесет пет милиона дела културне баштине. (www.europeana.eu)

У Фондацији „Европеана", која се састоји од 50 запослених, са седиштем у Хагу, у Холандији, заступљени су најважнији европски савези библиотека, архива, музеја и културних установа са својим активним представницима широм европског континента. На порталу је сада заступљено више од 2.500 културних организација из целе Европе; оне су својим збиркама допринеле развоју основне идеје „Европеане", а међу њима су и оне из Србије, објашњава мр Андреј Дилигенски, спољни сарадник Института за упоредно право у Београду.

Друга важна ставка која улази у делокруг дигитализације културне баштине јесте заштита ауторских права. Дигитализација се у том случају суочава са међусобно супротстављеним циљевима: једни се односе на очување културног наслеђа у дигиталном формату, а други на доступност таквих садржаја.

Заштита ауторских права у Европској унији, али и у Србији траје 70 година по смрти аутора. Већи број ауторских дела из 20. века искључен је због тога из поступка дигитализације. Многа дела су заштићена као тзв. дела „сирочади" јер се не зна поуздано ко су њихови аутори. Случајеви судске праксе у Европи поправљају правне недостатке законских прописа и показују на који начин се дигитална баштина и ауторска права могу најефикасније уредити. Примери добре праксе су Британски филмски институт и Холандски институт за звук и слику, истиче мр Андреј Дилигенски.

Дигитализацију културне баштине требало би унапредити адекватном изменом Закона о ауторским правима. То би се односило на следеће: да се сва ауторска дела могу дигитализовати по пријему у библиотеке, архиве, музеје уколико постоји оправдан друштвени интерес у заштити и очувању дела у дигиталној форми.

На примеру портала „Европеана" показано је да је потребно предвидети адекватне правне и техничке и организационе кораке за реализацију великих пројеката у заштити културне баштине. То су уговор о размени података, лиценцирање у јавном домену, затим услови за коришћење садржаја корисника и технички формати погодни за коришћење, наглашава мр Андреј Дилигенски.

Свакако, у интересу је да све државе подрже дигитализацију у циљу очувања историјског, културолошког идентитета једног народа, о чему ће посебно бити речи у овој години, током обележавања „Године европског културног наслеђа".