Дан заштите природе

Завод за заштиту природе Србије и ЈП „Србијашуме" у сарадњи са Националним парком „Тара" у Парку природе „Голија" и Резервату биосфере „Голија-Студеница", организовали су трибину о значају подршке и учешћа локалних заједница и јавности у програмима заштите природе на примеру пројекта мониторинга мрког медведа.

У оквиру трибине презентовани су резултати пројекта „Мониторинг мрког медведа у Парку природе Голија" ‒ из аспекта живота људи и медведа на заједничком простору, искуства Националног парка „Тара" у реализацији програма управљања популацијом медведа (заштита и одрживи развој); постављене су тематске информaтивне табле у Парку прирoде „Голија".

Пројекат се реализује кроз систем сталног праћења и анализу укупног стања популације, ареала и станишта медведа на простору Голије. У првој години истраживања сакупљен је значајан број података о присуству и кретању мрких медведа на подручју Парка природе и према првим, прелиминарним проценама, може се констатовати да је реч о барем 15 до 20 стално или повремено присутних јединки оба пола и различитих узрасних категорија. Уважавајући значај подршке локалних заједница за програме заштите, на Дан заштите природе у селу Девићи у Парку природе „Голија" представљени су досадашњи резултати пројекта мониторинга мрког медведа, на основу којих ће бити покренут дијалог са мештанима о даљим корацима у спровођењу програма заштите те строго заштићене врсте, а који су у складу са животним потребама и успостављањем могућности за одрживи развој локалних заједница у заштићеном подручју.

Поред повећања територије под заштитом, неопходно је радити на унапређењу мера управљања заштићеним подручјима, да очувамо оно што смо већ заштитили. Један од услова да заштићена подручја опстану очуваних природних карактеристика, јесте и укупан однос људи у Србији према природи, подршка и учешће заинтересованих страна у реализацији програма заштите и управљања природним добрима.

Србија представља један од 158 центара светског биодиверзитета. На простору који заузима, од свега 0,82% европског континента, живи 18,6% васкуларне европске флоре, док у фауни кичмењака предњаче птице са заступљеношћу од 66% врста европске орнитофауне. Присуство великог броја различитих типова станишта, од барских и мочварних, преко преосталих степа, пешчара и континенталних слатина, до очуваних шумских заједница прашумског карактера у кањонима и клисурама дивљих река и планинских и високопланинских области, омогућили су присуство разноврсног биљног и животињског света. Управо ова разноврсност омогућила је да по природним карактеристикама Србија буде Европа у малом са екосистемима од субмедитеранског до субарктичког типа.

Најочуванији и најзначајнији делови природне баштине проглашени су за заштићена подручја и тренутно их има 460 и чине 7,48% територије Србије.