Венерине чудесне мрље

Венерина атмосфера је веома густа са структурним уделом угљен-диоксида у њеној грађи од чак 96%.

Површина Венере је веома сува и подсећа на изразито сува пустињска подручја на Земљи са којих се местимично издижу вулканске купе и стеновите плоче. Вулканска активност на Венери је веома висока и вероватно је она главни узрочник гомилања огромних количина угљен-диоксида у атмосфери.

Венера спада у групу терестричких планета, а због сличности са Земљом ‒ димензија, гравитације и сложених унутрашњих структура ‒ често је означавају као „Земљину злу близнакињу" због изузетно неповољних услова за развој и опстанак живота.

Наиме, на Венери падају киселе кише, а температура у просеку износи 462 степена Целзијусова.

Истраживање, објављено у магазину „Астробиологија", указује на то да би микроорганизми могли да преживе уколико би их ветрови разносили до горње површине облака, која је нешто хладнија.

Истраживачи су детектовали тамне мрље, које доста подсећају на својства апсорпције светла каква се може видети код бактерија на Земљи.

Мистериозне мрље могле би да представљају и свемирске алге у цвату, слично појави у језерима на Земљи.

Иначе, Венерини облаци због свог састава одбијају чак 75 одсто Сунчеве светлости, пише Дејли мејл.

„Да бисмо се заиста у то уверили, морали бисмо да уземемо узорке облака", рекао је биохемичар Ракеш Могул, коаутор студије и професор на калифорнијском Политехничком универзитету у Помони, и додао да би Венера могла да буде „узбудљиво, ново поглавље у астробиолошким истраживањима". 

Величина честица у тамним деловима облака слична је величини бактерија на Земљи, и ако је тако, тврде научници, то би могло да учини Венеру значајном у дуготрајној потрази за ванземаљским облицима живота.

За 16. април НАСА и „Спејс икс" планирали су пуштање у рад новог свемирског телескопа - Транзитне истраживачке и сателитске егзопланете - помоћу ког би требало да се открију хиљаде оближњих светова.