Златоносне српске реке

Дипломата, политичар, економиста, историчар, председник Српске краљевске академије, Чедомиљ Мијатовић био је шест пута министар финансија кнежевине и краљевине Србије, три пута министар иностраних послова, дописник из Лондона. Аутор је бројних дела из политичке и економске историје, као и мемоара „Успомене балканског дипломате", који су објављени у Лондону, 1917. Поред књиге о династичком преврату у Србији и убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге, 1903, обимне студије о Ђорђу Бранковићу, Мијатовић је са „Рајком од Расине" ушао и у литерарне воде.

Бројне су легенде о краљевским ризницама и благу, што и није чудно јер Србија је по количина злата и сребра водећа земља у региону. На нашим просторима сачувани су трагови римског рударства на подручју Горње Мезије. Још у време владавине Хадријана, Римљани су у 2. веку н.е. испирали злато из речних наноса, а у средњем веку су, у руднике стизали Саси. Тада се прочуло о рудницима племенитих метала Ново Брдо, Трепча...

Иако је заплет везан за благо Немањића и Бранковића, књига Чедомиља Мијатовића је путоказ за златоносну реку, Расину. Расина, десна притока Западне Мораве извире на падинама Гоча под Црним Врхом.

Река Пек и Старозлатије

У многим хроникама и путописима помињу се златне честице у реци Пек и на околним брдима. Феликс Каниц, наводи да се Кучево, место кроз које пролази Пек, некада звало Старозлатија.
Пек извире у подножју Црног Врха и улива се у Дунав код Великог Градишта. Тече Волујском клисуром оивиченом буковом шумом.
Краљ Александар Карађорђевић је, почетком тридесетих, експлоатисао злато код Нереснице, у близини Кучева. Огромни багер акционарског предузећа „Нересница-Глоговица" у коме је Александар Карађорђевић био већински власник, извлачио је између 25-32 кг чистог злата месечно.
Постоје легенде о још неистраженим златним жилама на обронцима Јастрепца. Геолози налазе злато у свим Јастребачким рекама. Злато потиче са рудишта на планини и вековима се сабира на речном дну. Златоносне реке су: Расина код Крушевца, Ресава код Деспотовца и Пек код Кучева.

Испирање злата и алати

Традиционални начин испирања злата укључује дрвену посуду из римског времена, ткзв. испитак. Испитак може бити од меког дрвета као што је тополино („влашки"). На дну, попречне гредице задржавају се златне честице заједно са пешчаним остацима. У 20. веку, индустријском прерадом бакра, испирање злата се знатно проредило. Данас се Србија по количини ископаног злата налази се на 59. месту. Америчка рударска Фрепорт Мекморан (Freeport Mc MoRan), у околини Бора на локацији Чукуру Пеки, на дубини од пола километра, открила је чак 50,3гр злата по руди, што је дупло више него у америчким рудницима. Испирање злата у нашим рекама није потпуно замрло.

Испирачи злата проводе око пола године на рекама са сопственим, оригиналним направама, пловећим багерима или користећи традиционалне алате. Рударски тањир, је метални тањир пречника око 60 цм, нека врста сита. Уз клатне столове, спиралне концентрате, један од најпопуларнијих је вешерај, кутија са црним тепихом, решеткама и пречкама.

Рециклажа мобилних телефона - нова „златна грозница"

Данас се око 7 % злата произведеног широм света користи за израду електронских уређаја. У сваком паметном телефону налази се злато које се користи за ожичење микрочипова, као и у процесорима и звучницима. Из једне тоне старих мобилних телефона, (измерених без батерије) може се извадити до 300 гр злата, па није чудна помама за рециклажом.

Процес одвајања злата од пластичних и металних делова није сасвим безбедан у кућној варијанти. За овај подвиг неопходне су вам заштитне наочаре, рукавице и велики опрез са киселинама. Уколико вас је баш обузеле златна грозница, онда је боље да се придружите испирачима злата на Пеку, Расини или Ресави и боравите на чистом ваздуху.

За испирање злата потребна вам је дозвола Министарства рударства и енергетике Републике Србије, али постоје и туристичке понуде, кратки излети до наших златоносних река, таман толико да живот мало зачините авантуром и зрнцем страсти трагача за златом.