Tонски језици и уметнички израз

Тонски језици су они који користе тон да разликују речи. Тон је фонолошко својство заједничко многим језицима широм света, а кинески је можда најпознатији од тих језика. Студија истражује одређени аспект тона језика, онај при коме коришћење тона утиче на разликовање значења речи. Иако ово изгледа необично говорницима већине европских језика, тон је карактеристика барем половине од око 7.000 светских језика.

Ако интонација прави велику разлику у значењу, како било ко може да пева на тонском језику? Студија истражује групу женских народних песама на језику томо со, којим се говори у Малију, у западној Африци. Велика већина афричких језика је тонска, а међу њима је и томо со. У овом чланку аутори питају да ли песме прате природне мелодије говора или је уметнички израз „победио" ‒ мислећи пре свега на разумљивост. У овом језику комбинације високих и ниских тонова на одређеним слоговима могу да промене значење целе речи (нпр. у речима „крава" и „мајка") или суптилније граматичке особине које утичу на значење (у речима „трка" и „трчање"). Аутори су истражили 2.232 двосложна дела да виде да ли се музичке мелодије крећу у истом смеру као лингвистички тонови речи, у супротном, или негде између.

Све у свему, утврдили су да се у томо со музици углавном избегавају речи чије се значење директно супротставља ономе у говору, ван музичког контекста, нарочито ако промена тона потпуно мења значење речи.
Студије са овом темом рађене су на много тонских језика из целог света, од зулу до навахо језика. Језици се разликују у томе колико строго њихова музика прати њихов тоналитет.

Приредила: Татјана Цвејић