Како чуло мириса утиче на нас?

Перцепција мириса није тако једноставна. Сваки човек у области носа има 400 мирисних рецептора, што нам омогућава да осетимо око десет хиљада мириса. Мириси су обично повезани са одговарајућим рецепторима, а затим се подаци преносе у мозак на даљу обраду.

До данас, чуло мириса сматра се најмање истраженим чулом. Истраживања обично иду у два смера ‒ како наша психа и понашање утичу на чуло мириса и како чуло мириса утиче на наше понашање.
Наш природни мирис, мирис нашег тела, представља наш јединствени хемијски потпис. Да ли ће тај мирис за другу особу бити пријатан или не, зависи од одређене амино-киселине и гена који поседује сваки људски организам ‒ истичу истраживачи са Универзитета Дјук у Северној Каролини. Зато исти мирис може некоме да се допадне, а другима не.

Студије које су објављене у часопису „Нејчер" говоре о томе да поред ДНК многи субјективни фактори утичу на осећај мириса. Тако, према истраживању психолога са Универзитета у Висконсину, негативне емоције у великој мери искривљују перцепцију мириса, а према истраживачима са Универзитета Флорида ‒ претерана употреба масних намирница у исхрани може да доведе до делимичног, па чак и трајног губитка чула мириса.
Када су полови у питању, установљено је да је сензитивност на мирисе мање-више иста. Међутим, амерички научници су утврдили да су жене осетљивије од мушкараца на непријатан мирис људског зноја. Претпоставља се да су жене еволуционо прилагођене на оштрију перцепцију мириса зноја јер су добијене информације биле битне при избору партнера за стварање потомства.

А како мириси утичу на нас?

Од свих чула, мириси највише утичу на наше понашање и емоције. Научници објашњавају то чињеницом да је мирисни апарат испреплетен с лимбичким системом, делом мозга повезаним са емоцијама. Срећа, агресија или страх могу да утичу на лучење различитих врста мириса, а то затим мења наше расположење и понашање. Такође, чуло мириса повезано је са памћењем директније него било које друго чуло. Поједини мириси нам буде сећање на лепе, али и ружне догађаје из прошлости. Такође, храна из групе орашастих плодова, кафа или чоколада испушта мирис који активира центре за ужитак и изазива осећај пријатности. Тако мириси могу утицати на наше расположење. Истраживачи канадског Универзитета Конкордија, дошли су до закључка да власници продавница могу помоћу мириса контролисати понашање купаца и учинити да проведу више времена у продавници купујући. Простори који нису атрактивно организовани обично не привлаче купце, али уколико се они „обогате" мирисима кафе, мора, траве, мириса који асоцирају на пријатну храну или амбијенте ‒ понашање купаца се у потпуности мења и они више времена проводе у оваквим радњама.

Рецептори за мирис налазе се у олфакторном епителу, у врху носа. Помоћу честица гаса долази до надражаја олфакторних рецептора, а мирисним нервом тај надражај се преноси до мирисне главице (bulbus olfaktoriusa) и до мирисне зоне кортекса. Највише нервних импулса одлази у амигдалу, која је одговорна за емоционално искуство и учење.

Поремећаји чула мириса

Поремећаји чула мириса обично се јављају услед неких повреда и болести, када долази до делимичног или потпуног оштећења мирисних нерава. За те појаве у медицини се користи неколико појмова. Аносмија представља потпуни губитак чула мириса. Она настаје када су олфакторни нерви оштећени или мртви. Веома мали број људи се рађа са аносмијом, и тај поремећај се наслеђује. Хипосмија означава смањену способност чула мириса, док хиперосмија означава појачан осећај за мирисе.

Приредила: Блаженка Бијелић