Сви имамо интерстицијум

Сазнање о интерстицијуму, међућелијској супстанци, представља значајно напредовање у медицини. Све даље, да ли је то нови орган или не, велики а невидљив и како је толико хиљада година остао сакривен су питања можда сензационализма и стварања научних митова.

Чињеница је да су у стручном часопису "Научни извештаји" објављена сазнања о интерстицијуму. Нови доказ је да је тај међућелијски простор испуњен течношћу и др Нил Тиса, специјалиста патологије Медицинског факултета из Њујорка објаснио је да је током биопсија то ткиво увек изгледало круто. Сада знају да је у питању циркулишућа течност и да отиче у лимфни систем.

Претпоставка је да ће течност интерстицијума у будућности постати моћан дијагностички пут и да ће свакако отворити нова поглавља у медицини. Негде се провлачи питање да ли је то и пут ширења туморских ћелија?

Аутори студије су поносни на откриће али упозоравају да се оно мора узети с дозом резерве. Тек треба видети може ли се откривена структура назвати органом и које би могле бити њене функције, поручује истраживачки тим. То није спречило медије да вам саопште да имате нови орган!

Имамо и ми, по стручности познате врхунске патологе. Без сензационализма и научног мита, покушавајући да схватимо, за почетак, шта је уопште интерстицијум и пре свега екстрацелуларни матрикс, замолили смо доц. др сци.мед. Бисерку Вукомановић Ђурђевић, специјалисту патологијије ВМА да нам то објасни.

Везивно ткиво се састоји из ћелија и међућелијске супстанце. Међућелијска супстанца, интерстицијум, се састоји од течности, основне супстанце и влакана. Хемијски састав интерстицијума одређује његове карактеристике. Интерстицијска течност настаје филтрирањем крвне плазме из веома малих васкуларних простора који се налазе у међућелијској супстанци.

Ткивна течност се посредством лимфних судова поново враћа у циркулацију. Основна супстанца се састоји од мукополисахарида (гликозаминогликана), гликопротеина и протеогликана.

Гликозаминогликани су ланци понављаних дисахарида, дакле полисахариди. У последње време најпознатији гликозаминогликан је хијалуронска киселина. Гликопротеини имају улогу у повезивању ћелија са екстрацелуларним матриксом. Најчешће помињани гликопротеини су хондронектин (присутан у хрскавици),остеонектин (присутан у коштаном ткиву), ламинин (присутан у базалној ламини) и бројни други... Протеогликани су такође глокозаминогликани и то сулфатисани и повезани са протеинима. Влакна екстрацелуларног матрикса могу бити еластична, колагена и ретикуларна... - објашњава наша саговорница.

Међутим, то није спречило медије да објаве вест о ”новом ограну” али, шта је по дефиницији орган?

Орган представља структуру коју чини паренхим, строма и капсула - једноставно каже наша саговорница. На следеће, никако случајно питање да ли интерстицијум има компоненте органа - добијамо очекиван одговор - у морфолошком смислу, с обзиром на дефиницију, не.

Враћамо се истраживањима интерстицијума. Доц. др сци.мед. Бисерка Вукомановић Ђурђевић каже да напредовањем медицинске науке у целини, интерстицијум је изазов за истраживање већ много векова. Развијањем технологије, боље долазимо и до детаља везаних за структуру свих делова организма са већом прецизношћу и са већим бројем параметара, као и за њихове биохемијске карактеристике. Значај свих истраживања у медицини, генерално, даје битне резултате везане за људско здравље. Значај истраживања интерстицијума је везан за широк дијапазон медицинских грана. Најшире говорећи од испитивања карактеристика хијалурона који је популаран последњих година, преко хондронектина који је битан првенствено у локомоторном систему.

Последњих година су посебно значајна истраживања интерстицијум у онкологији. Постоји такозвано „туморско ремоделирање строме", које указује на могућност почетка или почетак инвазивности, ширења тумора. Постоје више карактеристика тог ремоделирања, који имају прогностички значај везано за постојећи тумор. Истраживање интерстицијума у патологији представља изазов за патологију и на томе се континуирано ради, закључује доц. др сци.мед. Бисерка Вукомановић Ђурђевић, специјалисту патологијије ВМА.