Како се смањила човекова потреба за сном

Када се упореди дужина човековог сна са дужином спавања других примета види се да већина проводи између девет и петнаест сати дневно „затворених очију", док је просек сна код људи у току 24 сата свега седам сати.

Анализа стила живота у комбинацији са биолошким факторима који одређују нашу врсту довела је, међутим, до закључка да би оптималан период сна био десет сати, каже се у закључку студије објављене крајем фебруара у публикацији Америчког археолошког института.

Када је реч о другим врстама примата којима се та студија позабавила, време спавања одговарало је претходним статистичким предвиђањима.

Током еволуције две ствари су допринеле скраћењу потребе за сном, сматрају еволуциони антрополози. Прва је скопчана са усправним ходом у афричким саванама.

У суровом, непријатељском окружењу којим су доминирали грабљивци, заједница је морала да има заштиту ‒ што је значило да су први људи морали дуже да стоје и осматрају околину због страха од дивљих звери које су често у њима виделе (и налазиле) укусан оброк

Друга чињеница била је учење нових вештина ради опстанка у природи и развијање социјалне интеракције, која нас данас чини оним што јесмо, због чега људска врста није имала времена да у потпуности оствари потребу за сном.

Како је током еволуције време спавања скраћивано, РЕМ-фаза (која је, према истраживачима, изузетно битна за учење и памћење) постала је важан део сна, чак и приликом обичног дремежа.

Дубок сан ‒ време када се организам потпуно опушта ‒ иако је важан за функционисање неурофизиолошких процеса, чинио је много мањи део процеса спавања.

Наведена студија само потврђује чињеницу да људи проводе у сну знатно мање времена него остали примати. Да би се до краја схватило зашто човек просечно спава краће, потребно је проширити истраживање на све примате чије се функције мозга могу поредити с човековим, а којих је, према антрополозима, близу три стотине.

 Приредила: Наташа Гоати