Чудесни звуци одјекују временом и простором

Џубокс из прошлости

Већина од четрдесетак експоната у Збирци музичких инструмената Музеја науке и технике добијена је на поклон. Музички аутомат оркестрион (Klepetař Prague) који је као поклон Радио-телевизије Београд у Музеј стигао 1990. године, посебно је вредан предмет.

Оркестриони, старинске верзије џубокса, често величине великог ормара, били су веома омиљени и распрострањени у 19. веку, а почели су да се производе још у 18. веку. Обично су се налазили на местима на којима се окупљало много људи ‒ на клизалиштима, железничким станицама и кафанама. На великим ваљцима налазило се од три до шест мелодија, али величина носача звука није била пропорционална дужини мелодије па су највећи ваљци носили композиције не дуже од два минута.

Тај музички кабинет произвела је радионица „Клепетарж" у Прагу, око 1860. године. У Европи постоји још само један аутомат израђен у тој радионици, и то нешто млађи. Изузетне израде, направљен је од дрвета у стилу alt deutsch, обложен храстовим фурниром, украшен дуборезом на вратима и стубовима у облику флоралних мотива и има два ваљка са музичким записом.

У унутрашњости те музичке кутије, поред музичког записа на великом ваљку и система полуга, налази се више инструмената ‒ механизам клавира са резонантном плочом, клавијатурним рамом, механизмом чекића, жица и чивија, добош, мали бубањ, триангл и чинеле! Музички механизам се покретао убацивањем новчића, а функционисао је захваљујући контратегу тежине око 60 килограма на полеђини аутомата који је покретао ваљак са музичким записом.

Кутија пуна музике

У историји музичких инструмената значајно место има крај 18. века, када су се појавиле музичке кутије. Њихов звук се производио окретањем назубљених ваљака по којима је прелазио метални чешаљ. Мелодије су биле веома кратке. Ваљци су могли да се измене, али су били скупи, па се стотинак година касније појављују прве металне перфориране плоче као нови носачи звука.

Музичке кутије су доживеле прави процват и ушле у домове мање имућних слојева друштва, а најчувенији произвођачи музичких аутомата радили су у Швајцарској, Немачкој, Чешкој, Аустрији, Италији и Америци. За те, понекад посебно украшене звучне кутије, стварали су многи чувени композитори, међу њима Бах и Бетовен.

Главни недостатак аутомата ‒ нису могли да произведу звук сличан људском гласу ‒ превазишли су грамофони. Са њиховом појавом, музичке кутије су се преселиле на таване и у подруме, а оне срећније, како истичу стручњаци, у музеје.

Једна од тих срећних налази се у Музеју науке и технике. Музичка кутија Symphonion, поклон Гордане Војводић, израђена је у Лајпцигу у Немачкој, крајем 19. века. У дрвеној кутији налази се механизам који производи звук преласком металне игле по месинганом перфорираном диску. 

Покреће се механички, окретањем ручице и има 14 дискова са различитим мелодијама, а са унутрашње стране поклопца украшена је сликом љупког пејзажа са патуљцима.

У животу и у филму

Педесетих година прошлог века, љубитељи филма били су очарани британским филм-ноаром „Трећи човек". Нумера „Хари Лајм тема", коју је на цитри изводио виртуоз, бечки уметник Антон Карас, аутор музике за тај филм, те 1949. обишла је свет. Тако је цитра, до тада позната тек у регионалним оквирима, постала међународно призната.

Тај кордофони трзалачки инструмент који карактерише мек вибрато мелодијских тонова, развијен је у другој половини 18. века и био је нарочито популаран у Тиролу и Баварској.
Цитра која се чува у Музеју науке и технике израђена је двадесетих година прошлог века од дрвета, са металним жицама и украсом у форми флоралних мотива од седефа.

Историјски подаци указују да је њен дародавац, али и власник и корисник Никола Влчек као седамнаестогодишњак емигрирао из Русије за време Октобарске револуције, 1917. године. На првом заседању АВНОЈ-а био је диригент хора, а онда је после завршене музичке школе „Мокрањац" постао професор и значајан учесник у музичком животу Београда!

Још једном, путовање кроз време и простор, овога пута на таласима музике, подсећа на лепоту, стваралаштво, јединство и свеопшту повезаност.