Можемо ли се учити емпатији?

Једно истраживање показало је да се у целини ниво емпатије у последњих неколико деценија вероватно смањио за око 50 процената, док се „степен нарцизма" повећао.

Емпатија, међутим, није само научено понашање. Такође се може пренети и кроз генетику.

За потребе нове студије (2018) испитано је 46.000 људи и прикупљени су узорци њиховог ДНК. Код људи који су показали више емпатије установљене су генетичке разлике у односу на оне који су ту особину изразили у мањем обиму. Такође, показало се да су жене склоније емпатији од мушкараца.

Међутим, истраживачи нису открили гене који се специфично повезују са емпатијом, а потребна су посебна истраживања како би се утврдило да ли постоји одређени ген који је носилац те особине.

Пошто је само десетина варијација у степену емпатије повезана са генетиком, једнако је важно разумети и друге факторе, рекао је за Би-Би-Си Варун Воријер, један од истраживача.

Осећај емпатије је природно стање. Једна од дефиниција психопатије је „недостатак емпатије". Када сте у могућности да доживите или разумете туђе гледиште, имате увид у то како је „живети у туђим ципелама". То је алат који вам најбоље може помоћи да оцените властиту ситуацију или да промените мишљење о неком питању.

Може ли човек да научи да буде саосећајнији? Да, и то је вештина која се може побољшати током времена.

Дерил Камерон, научник који изучава активности мозга, и психијатри Мајкл Инзлихт и Вилијам Канингам написали у „Њујорк тајмсу": „... кад су људи сазнали да је емпатија вештина која се може побољшати ‒ за разлику од фиксних особина личности ‒ више су се трудили да саосећају са расним групама којима нису припадали. Емпатија се код људи може проширити и појачати једино мењањем њихових ставова о емпатији".

Приредила: Маја Стојановић