Можемо ли се учити емпатији?

Чини се да је емпатије све мање. Због чега је то тако? Можда због тога што толико времена проводимо на друштвеним мрежама, или можда зато што нас сада на планети има више од седам милијарди? Старији често оптужују млађе генерације да немају довољно емпатије и на сваких неколико година нове студије то и потврђују.

Једно истраживање показало је да се у целини ниво емпатије у последњих неколико деценија вероватно смањио за око 50 процената, док се „степен нарцизма" повећао.

Дефинисана као „способност да схватимо и поделимо осећања другог", емпатија је барем делом заслужна за то што су људска бића била толико успешна као врста. Емпатија је једна од моралних људских особина, она гради везе подстичући симпатије међу људима који долазе из различитих земаља или су различитих старосних група.

Емпатија, међутим, није само научено понашање. Такође се може пренети и кроз генетику.

За потребе нове студије (2018) испитано је 46.000 људи и прикупљени су узорци њиховог ДНК. Код људи који су показали више емпатије установљене су генетичке разлике у односу на оне који су ту особину изразили у мањем обиму. Такође, показало се да су жене склоније емпатији од мушкараца.

Међутим, истраживачи нису открили гене који се специфично повезују са емпатијом, а потребна су посебна истраживања како би се утврдило да ли постоји одређени ген који је носилац те особине.

Пошто је само десетина варијација у степену емпатије повезана са генетиком, једнако је важно разумети и друге факторе, рекао је за Би-Би-Си Варун Воријер, један од истраживача.

Осећај емпатије је природно стање. Једна од дефиниција психопатије је „недостатак емпатије". Када сте у могућности да доживите или разумете туђе гледиште, имате увид у то како је „живети у туђим ципелама". То је алат који вам најбоље може помоћи да оцените властиту ситуацију или да промените мишљење о неком питању.


Може ли човек да научи да буде саосећајнији? Да, и то је вештина која се може побољшати током времена.

Дерил Камерон, научник који изучава активности мозга, и психијатри Мајкл Инзлихт и Вилијам Канингам написали у „Њујорк тајмсу": „... кад су људи сазнали да је емпатија вештина која се може побољшати ‒ за разлику од фиксних особина личности ‒ више су се трудили да саосећају са расним групама којима нису припадали. Емпатија се код људи може проширити и појачати једино мењањем њихових ставова о емпатији".

Приредила: Маја Стојановић 

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 02. мај 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво