четвртак, 15.03.2018, 07:00 -> 10:25
Извор: РТС
Аутор: Александра Божовић
Опасан отпад у домаћинствима
Електрични и електронски отпад који избацујемо из домаћинстава представља, заправо, опасан отпад, који садржи тешке метале и може да угрози здравље људи.
Кадмијума има у акумулаторима, батеријама, полупроводницима, моторима са унутрашњима сагоревањем, дизел-гориву, цементу, пластици, фосфатним ђубривима. Свара се и у производњи цинка, бакра, олова, а има га и у дуванском диму. Ослобађа се и приликом спаљивања пластике и гуме. Према Међународној агенцији за истраживање рака, спада у групу канцерогених супстанци.
Олова има у акумулаторима, материјалу за облагање каблова, у рачунарима и екранима телевизијских пријемника, уљаним бојама, плочама за штампу, бојама против корозије, муницији, кристалним чашама. Дим и прах који настају спаљивањем угља и нафте садрже олово. Третирањем руда и минерала такође се ослобађа олово. У керамичкој индустрији једињења олова се користе за добијање црвене и жуте нијансе.
Олово оштећује нерви систем, успорава физички и ментални развој деце, штетно утиче на урогенитални тракт, акумулира се у мозгу и костима. Смањује активност есенцијалног ензима за настанак хемоглобина. Олово-ацетат и олово-фосфат су канцерогени.
Сијалице и топломери са живом
Живе има у предметима опште употребе као што су штедљиве сијалице, стари топломери. У случају да се предмет који садржи живу разбије, треба отворити прозоре, напустити просторију и сачекати да се она добро проветри. Треба бити опрезан код уклањања делова разбијеног предмета да не дође до посекотине и могућег продора у рану. Жива може да изазове озбиљне здравствене последице попут оштећења централног нервног система, јетре, бубрега.
И док се акумулатори сакупљају и рециклирају, батерије се и даље најчешће разбацују.
„У Србији се просто нису појавила предузећа заинтересована за рециклажу батерија, јер је то веома скуп процес и постројења која су намењена за ту врсту рециклаже спадају у већу инвестицију", каже Радмила Шеровић, начелница Одељења за управљање отпадом у Министарству заштите животне средине.
Засад батерије могу да се прикупе и извезу у неку од земаља ЕУ где постоје постројења за њихов третман. Јединице локалне самоуправе у Србији имају обавезу да обезбеде да се опасан отпад из домаћинстава одложи у трансфер-станице, рециклажне центре или на зелена острва.
Управљање отпадом, укључујући и опасан отпад је, напомиње Шеровићева, делатност од општег интереса и поверена је како јавним комуналним предузећима тако и заинтересованим приватним компанијама.
Опрез са хемикалијама
„У нашим домаћинствима, поред електричног и електронског отпада, имамо и мноштво различитих хемикалија. Највише су заступљени органски растварачи, о чему не водимо рачуна. Иако на сваком паковању, било детерџента, било неког другог средства које се користи у домаћинству, стоји напомена да треба да га држимо ван домашаја деце и да када завршимо употребу треба да га складиштимо и одлажемо на прикладан начин, ми томе не посвећујемо пажњу", каже проф. Булат.
Купатило и кухиња су просторије у којима обично имамо највише кућне хемије ‒ поготово у становима који немају оставе и подрумске просторије то су најчешћа места за одлагање. Многа од тих средстава могу лоше да утичу на животну средину.
У руралним подручјима проблем су пестициди, како њихова правилна употреба, током које и сами пољопривредници треба да буду адекватно заштићени, тако и одлагање амбалаже у коју су били упаковани.
„У Србији има доста опасног отпада из хемијске индустрије. Након што им истекне рок трајања сва амбалажа која је контаминирана хемијским и агресивним супстанцама представља опасан отпад", објашњава Радмила Шеровић.
Иако је данас могуће збринути неке врсте опасног отпада код нас, има много опасног отпада који мора да се извезе у иностранство, јер једино тамо постоје постројења за његов третман.
Опасан отпад су и неискоришћени лекови које има скоро свака кућна апотека. Поред неупотребљених лекова, фармацеутски отпад чини и амбалажа у коју су били упаковани, као и инструменти који су коришћени у њиховој припреми и примени. Опасан фармацеутски отпад генерише се и у здравственим установама, као и у самој фармацеутској индустрији. Опасан фармацеутски отпад су: антибиотици, психоактивне супстанце, вакцине, али и средства која могу да буду отровна, иритирајућа, корозивна, експлозивна.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар