Цена злата

Већ деценијама рудари који траже злато пљачкају Мадре де Диос, богату амазонску прашуму у Перуу. Нова студија каже да илегално рударење цвета упркос напорима локалних власти да га обуздају – цена је масовно уништавање екосистема.

Годинe 2012, влада Перуа је донела мноштво прописа како би заштитила резерват Мадре де Диос, који се сматра језгром биодиверзитета земље. Власти су вршиле препаде, растурале тајне кампове, контролисале доток горива и потрепштина. Упркос строгом кажњавању, подручје на коме су рудари повећало се за 40% (за неких 700 километара квадратних) у само четири године. Према најновијим анализама, ова пракса се проширила на најмање један национални шумски резерват, заштићено подручје где је рударење забрањено.

Одвајање злата из руде може да контаминира околину. При илегалном рударењу обично се користе штетне хемикалије које могу да продру у тло или услед високих температура испаре у атмосферу. Последице незаконитог рударења осећају се много даље од подручја где се врши процес екстракције. Рудари касапе десетине квадратних километара шуме тешким машинама, што оставља ожиљке на пејзажу.

„Можете видети ове багере како роваре по речном наносу", каже Раул Тупајачи, перуански биолог на Карнегијевом одсеку за науку и један од коаутора ове студије. Иако су се надали да ће владине акције умањити уништавање шума, подаци показују да иницијатива није имала много утицаја.

Студија која је анализирала сателитске снимке између 1999. и 2016. године (објављена у августовском броју часописа Environmental Research Letters) установила је да су шуме мање уништаване на почетку владине акције 2012. године. Али 2013. г. ситуација се знатно погоршала. Почели су да се појављују нови рудници који су 'продрли' у заштићена подручја као што је Национални резерват Тамбопата - дом домородачких народа Кечуа и Ајмара, и заштићених животиња као што су папагаји аре живих боја, џиновске видре и јагуари. До 2016, рудари су уништили пет квадратних километра унутар резервата.

Вилијам Лактајо, географ у Министарству за заштиту животне средине Перуа, који није учествовао у прављењу ове студије, каже да је студија дошла у право време. Ако се овакав тренд рударења настави, „велике површине ће бити неповратно уништене у блиској будућности", каже Лактајо.

Приредио: Бојан Главонић

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.