Нова сазнања о кретању патуљастих галаксија

Откриће представља изазов за космологе, нарочито за научнике који се баве учешћем такозване тамне материје у формирању и животу галаксија.

„Промакло нам је нешто фундаментално у разумевању улоге тамне материје у животу космоса", рекао је професор Оливер Милер са Универзитета у Базелу.

Досадашње симулације познатог свемира темељиле су се на претпоставци да су галаксије, галактичка јата и суперјата повезани мрежом тамне материје ‒ назване тако јер се о њој веома мало зна а реагује једино на гравитационе таласе помоћу којих се открива.

Према истраживањима, највећа концентрација галактичких структура је управо на местима где се пресецају нити мреже тамне материје.

Тако се сматра да патуљасте галаксије путују дуж нити мреже тамне материје попут кола на главном ауто-путу, према центру града ‒ великој галаксији. Тако, сликовито, тамна материја у свим правцима повезује галактичка чворишта познатог универзума.

Из тих података произишла је претпоставка да се галаксије мале масе могу кретати насумично око великих, за које су гравитационо везане.

Недавне студије галактичког суседства довеле су у питање ту хипотезу. Експерименти и осматрања показали су да и Млечни пут и суседна галаксија Андромеда имају пратиоце који орбитирају око њих у истом правцу у коме планете Сунчевог система круже око Сунца.

„Млечни пут и Андромеда су добри показатељи да се дешава нешто неуобичајено", додао је професор Милер. Научници се сада питају да ли је та појава ограничена само на те две галаксије које су део локалног јата.

„Даља истраживања утврдиће да ли и код других галактичких јата постоје слични феномени", закључио је професор Милер у интервјуу за часопис „Астрономи"(Astronomy).

Приредила Наташа Гоати