Царичин град – легенде и жеље

„Прича говори о принцези која се заљубила у свињара. Пошто им љубав није била дозвољена, решили су да побегну. Сели су у кочију и по ноћи кренули у мрак. За њима је цар, принцезин отац, послао потеру. Коњи су набасали у мраку на неко камење и сломио се тулац на точку, те то село и данас носи назив Штулац. Јурили су коњи са кочијом по мраку, гоњени од гарде, па су се повредили и почели да гегају. Тај крај су касније назвали Гегља.

Због сломљеног точка и повређених коња, кочија је почела знатно да се криви, и због тога они одлучише да скрену са пута. Место кроз које су тада пролазили назвали су Кривача.

Убрзо се кочија искривила и сва храна коју су понели испала је из кочија, па су остали без хлеба. То место су зато назвали Лебане.

Већ су стигли у место где су се надали да ће променити коње, али коња није било. Од тада то место називају Коњино.

Потера их је знатно сустигла, али се нису предали лако. И поред повређених коња, кренули су даље, али је царска гарда била бржа и сустигла је бегунце ‒ младе љубавнике. Војници су ухватили свињара и по царевој наредби, одмах му одрубили главу.

Оде глава ‒ на старословенском жде голова, а по том несрећном догађају место су назвали Ждеглово. Село покрај Царичиног града где је живео свињар назвали су Свињарица.

Бунар жеља

„Улицама Царичиног града" је манифестација у којој учествују ученици основних и средњих школа.

Организатор је ОШ „Вук Караџић" из Лебана, а суорганизатор Туристичка организација општине Лебане.

„Циљ је да посетиоци доживе један обичан дан у Царичином граду, да сазнају нешто више о организацији живота у шестом веку, исхрани, веровањима, о научним достигнућима, коришћењу борбених и градитељских техника, уметности (калиграфија, текстил, дизајн, мозаици) уз драмско-литерарну приредбу", каже за РТС Бојан Јовић, директор Туристичке организације Лебана.

Додаје да се манифестација одржава крајем маја, а да се сваке године њен концепт допуњује новим и другачијим садржајем. У атријуму велике базилике Доњег града постоји бунар. „Посетиоци су спонтано, сами дошли на идеју да замисле жељу и баце новчић. За искрене, позитивне жеље, уз молитву на светом месту, увек има наде за испуњење", закључује Јовић.

Већ неколико година, на датум који одреди Православна епископија Нишка, у великој базилици на Акропољу одржава се архијерејска литургија. Последња је одржана 31. августа 2017.