Сове на Старој планини и клисура Јерме ‒ истраживања

Потреба за постављањем кућица за сове настала је делом због тога што се осушена и шупља стабла у шумским комплексима секу и извлаче из шума, што представља велики проблем за већи број врста птица, које као места гнежђења користе природне дупље у стаблима.

„Сечом тих стабала, око 40 врста птица на подручју Парка природе 'Стара планина' губи адекватна места гнежђења, ноћења и презимљавања,  као и изворе хране", навео је за Интернет портал РТС-а, Милош Радаковић, орнитолог из Завода за заштиту природе Србије.

Током 2015. и 2016. године постављена су три типа вештачких дупљи за три врсте сова ‒ шумску сову Strix aluco, дугорепу сову Strix uralensis и гаћасту кукумавку Aegolius funereus.

У априлу, јуну и децембру 2017. године обављени су теренски обиласци постављених вештачких дупљи на локалитетима Врело, Широке луке, Арбиње, Три чуке (Пирот) и Бабин зуб, Голема река, Драганиште, Алдинац (Књажевац), када је прегледано 47 вештачких дупљи.

Том приликом прегледане су постављене кућице, и то 20 кућица за дугорепу Strix uralensis, 19 за шумску сову Strix aluco, а осам за гаћасту кукумавку Aegolius funereus.

„Да је постављање вештачких дупљи (кућица) успешна мера активне заштите, говори податак да је у кућици постављеној на локалитету Бабин зуб у буковој шуми, у режиму заштите првог степена, пронађено активно легло са пет јаја шумске сове", рекао је Радаковић.

Резултати пројекта „Мониторинг комплексних истраживања карста ʼЈермаʼ"

„На основу прелиминарних резултата мониторинга комплексних истраживања карста Специјалног резервата природе ʼЈермаʼ, изведених у новембру 2017. године, може се закључити да је подручје клисуре реке Јерме спелеолошки скоро потпуно неистражено. Предметно подручје, иако није у потпуности изграђено од карстних стена, богато је спелеолошким објектима", рекао је за РТС инж. Милорад Кличковић, хидрогеолог, сарадник Завода за заштиту природе Србије.

На то указује регистрованих 37 објеката, од чега 15 објеката са тачним или приближним координатама, док су 22 спелеолошка објекта детерминисана на основу анкетирања.

Њихово лоцирање и мултидисциплинарна истраживања предстоје у наредним фазама пројекта.

Истраживања су изведена у сарадњи са управљачем СРП „Јерма", Јавним предузећем „Србијашуме", Шумским газдинством Пирот, а финансирало их је Министарство заштите животне средине.