Полен у зиму

Глобално отопљавање и већа концентрација угљен-диоксида (CO 2) у ваздуху утичу на биљке, јер оне не само да почињу да цветају раније већ се дешава да цветају и два пута у току сезоне и уједно шире своје ареале на нове територије, што све скупа повећава концентрацију полена у ваздуху.

Ширењу полена осим што погодују више температуре, одговарају и нижа влажност и ветровито време. На пример, кошава прочисти ваздух од смога, али са собом донесе зрна полена. Осим путем ветра, полен путује и преко воде и земљишта.

„Кишни периоди спречавају ширење полена и његова концентрација у ваздуху је тада најнижа. Такви периоди погодују особама које пате од поленских алергија. Међутим, дужи периоди са повећаном влажношћу могу довести до бубрења и пуцања поленових зрна и ослобађања алергених материја у ваздух", објашњава биолог др Марко Несторовић.

На подручју Србије постоје три периода цветања биљака: ранопролећни, летњи и летње-јесењи. Ранопролећни период обухвата сезону цветања од фебруара до краја маја и почетка јуна, мада под одређеним временским условима може да почне и у јануару. Међу првима цветају: леска, јова, врба, туја, чемпрес, јавор, топола, бреза.

Најзначајнији алерген дрвећа на европском континенту је полен брезе, с тим што у медитеранском појасу тај примат држи полен маслине. Од коровских биљака прво место припада полену амброзије и пелена. Због широке заступљености трава, највећи проценат оних алергичних на биљке има тегобе управо због полена трава. „Код биљака које се опрашују ветром, поленова зрна су ситна и сува, што омогућује да их ветар лако разноси и на велике удаљености. Код биљака које опрашују инсекти, поленова зрна су тешка и лепљива, тако да их ветар разноси на сасвим мале удаљености", каже др Несторовић.

Контакт алергене биљке

Мрежа аеропалинолошких станица у Србији обухвата двадесетак градова и мери концентрацију полена у ваздуху. Дешава се да већ 2. и 3. јануара, уколико су температуре неколико дана изнад десет степени, „клопка за полен" региструје поленова зрна. Ипак, уобичајено је да се повећана концентрација полена први пут у току године региструје између 1. и 15. фебруара.

У марту почиње да цвета бреза, која је изузетно јак алерген, са мноштвом цветног праха у ваздуху, затим следе разне дрвенасте врсте биљака све до маја. У јуну цветају бор и липе и тада престаје цветање дрвећа. Траве почињу да цветају у априлу и већ између 15. и 20. априла достижу максимум, који уз блаже осцилације траје до краја јуна.

„Према подацима Светске здравствене организације, у последњих четврт века нагло је порастао број људи са алергијским манифестацијама. Поленова зрна која су изложена утицају аеро-загађења показују брже морфолошке промене, бржу деградацију, лакше отпуштање алергених материја. Тако, заправо, долази до измена на алергогеном потенцијалу полена, што посредно доводи до повећане учесталости алергијских обољења", објашњава др Несторовић.

Алергена својства полена потичу од хемијских једињења која се налазе на површини и унутар самог поленовог зрна. Полен сваке биљне врсте је потенцијални алерген јер су његови протеини страни нашем организму. На пример, код полена амброзије постоји шест алергених протеина. Особе које су осетљиве на једну врсту полена, обично су алергичне и на друге врсте.

Алергијске реакције не изазивају само поленова зрна, већ то могу да буду и неки други делови биљке. Контакт алергеним биљкама називају се оне које на додир код неких људи изазивају алергијске реакције. Одређена супстанца из те биљке изазива запаљенску реакцију или контактни дерматитис. При том је могуће да први контакт или више њих не изазове никакву реакцију, чак и годинама, а да у неком каснијем контакту дође до мање или више бурне реакције. На те контакт алергене биљке обраћа се мање пажње него на поленске.

Контакт алергене биљке не налазимо само у природи већ се поједине од њих гаје као декоративне или лековите, или се употребљавају у исхрани. Ту могу да се уврсте и зачинске биљке које се гаје по баштама, терасама, или у саксијама. Међу контакт алергијским биљкама су неке врло скупоцене орхидеје, као и дифенбахија, али и лаванда.

Чак и биљке са којима никад нисмо долазили у контакт, јер долазе из неких удаљених средина, из различитих делова света, могу да изазову алергијску реакцију.