Хармонична козметика за лепоту душе и тела

Такав је случај и с овим текстом ‒ он не припада рубрици „тетка Савета о козметици и лепоти", већ „чика Питагора о космосу и лепоти". У праву сте ако приметите да таква рубрика не постоји, али ћемо је зато управо измислити. Поред чувене математичке теореме, Питагора је имао претпоставке и о многим другим појавама. Појам козметика, који је, као што можете закључити, изведен из речи космос, затим појмови хармонија, лепота, душа и тело ‒ били су важни за учење Питагоре и његових следбеника питагорејаца.

Заједнички назив свих старогрчких филозофа пре Сократа био је филозофи природе. Тај назив су добили будући да је кључно питање које су сви они постављали било „које је прапочело природе?", тј. шта је у основи свега што постоји у природи. Одговори на ово питање били су разни ‒ од Талеса који је рекао „вода је прапочело свега", преко Хераклита који је воду заменио ватром, све до Леукипа и Демокрита који су ту улогу доделили атомима. Питагорејци су сматрали да цео свет почива на броју, тачније, на односу бројева. Отуда, постаје јасније због чега је свима нама прва асоцијација на Питагору математика.

Међутим, питагорејци су математичким односима објашњавали и бројне друге појаве. Тако је и распоред небеских тела одређен бројчаним односима. Према питагорејцима, то су били савршено складни бројчани односи. Такав уређени небески систем назван је космос, што заправо значи ред, или уређеност. Одатле је потекло и умеће у уређивању, односно козметика. За питагорејце је уређеност, тј. складан распоред делова у целини, уједно представљала дефиницију лепоте. То што је космос уређен значило је уједно да је леп (што објашњава везу козметике и лепоте, која се нама, данас, подразумева).

Питагорејци су тврдили да се планете крећу по исто тако уређеним путањама кроз етер (горњи слој ваздуха) и да се приликом тог кретања производи складна небеска музика ‒ хармонија сфера. Да бисмо музику коју људи производе назвали лепом, она мора опонашати небеску музику, тј. хармонију. Ту је на потез поново дошла математика, захваљујући којој су питагорејци израчунали тачне бројчане односе који приликом свирања стварају хармонију.

За разлику од хармоније, која се обраћа чулу слуха, чулу вида се обраћала симетрија. Ова категорија је такође настала по узору на склад делова и целине у космосу. Људско стваралаштво могло је да опонаша симетрију кроз ликовну уметност. На темељу питагорејске теорије лепоте, средином петог века пре нове ере, настао је и Поликтетов Канон - правилник који је извршио велики утицај на ликовну уметност старих Грка. Од Канона су сачувани само фрагменти, који првенствено говоре о начинима на које се лепота може математички израчунати. Поликтетова илустрација овог правилника била је чувена скулптура Дорифор (Копљоноша). Уз правила из Канона, Копљоноша је извајан по тачним пропорцијама које је Поликтет сматрао савршено складним.

Питагорејци су веровали да је човек створен по узору на природу, те да и дела која ствара треба да буду таква. Онда када човек створи уметничко дело које опонаша правилности природе, оно и њему причињава задовољство и на тај начин га прочишћава и чини ближим природи. Ми не можемо чути музику свемира, али зато можемо израчунати односе од којих она настаје и репродуковати на инструментима које наше ухо може чути. Исто важи и за дела ликовних уметности.

Проблем је настао када су уметници открили да људским чулима понекад више прија мало одступање од правила. Да ли због тога што човек није тако савршен као природа, или због тога што ни сама природа није тако савршена, или просто због тога што савршенство није исто што и склад? Све су то питања на која, нажалост, немамо коначан одговор. Можда их има хармонична козметика за лепоту душе и тела.