Римски новчићи сведоче о успону империје


Пре него што је Римско царство постало светска империја која се простирала на импресивних 5,7 милиона квадратних километара, било је тек држава у успону угрожена од тада најважније поморске силе на Медитерану ‒ Картагине. Картагина ‒ антички град-држава ‒ налазила се на северу Африке, на територији данашњег Туниса. У историји је запамћена по три пунска рата која је водила са Римом, а највише по чувеном преласку њеног војсковође Ханибала преко Алпа на слоновима.

Теорија историчара да се Рим обогатио након победе над Картагином у Другом пунском рату (од 218. до 201. г. п. н. е.) сада је поткрепљена налазима нове студије о старом металном новцу, који потврђују да је то заиста била кључна прекретница за Републику.
Богатство које је Рим стекао од плена и ратних репарација помогло је да се финансира његов успон. Поред тога, по одредби мировног уговора, Картагина му је предала и контролу над Иберијским полуострвом. То је, како истичу научници, омогућило Римљанима приступ шпанским рудницима сребра.

Катрин Вестнер са Универзитета Гете у Немачкој јесте постдокторски истраживач археометрије, гране археологије која се бави датирањем проналазака. Њен тим је открио да већина анализираних римских кованица потиче из раздобља које почиње током Другог пунског рата. Према њиховим сазнањима, новчићи су направљени од сребра из шпанских рудника, а не из грчких колонија на југу Италије и Сицилије. 


Користећи масену спектометрију, научници су анализирали изотопе олова на узорцима добијеним са 69 кованица из периода од 310. до 101. г. п. н. е. На тај начин су установили током ког геолошког периода је сребро ископано. Олово је индикатор порекла сребра с обзиром на то да се или налази у руди из које се сребро одваја или се додаје као део процеса прераде. 


Тим је потом упоредио старост метала од кога је искован новац и геолошке периоде када су формирани слојеви различитих руда на западном Медитерану, укључујући Шпанију, Француску, северну Африку, Италију и Малу Азију. Дошли су до закључка да су од 69 римских кованица које су испитивали, највероватније 52 направљене од метала из Шпаније. Иста 52 новчића искована су између 209. и 101. г. п. н. е. Овај податак је значајан јер је управо 209. г. п. н. е. дошло до прекретнице у Другом пунском рату, када је Рим освојио Нову Картагину у Шпанији.


Док је сребро у металном новцу пре тога потицало из рударских подручја у јужној Италији и Сицилији која нису била под римском влашћу, период након Другог пунског рата означио је нову еру за римску економију, сматрају научници Универзитета Гете. Истичу да су ратне репарације и плен од пљачкања градова, а затим и руде из рудника на освојеним територијама, као што је шпанско сребро, допринели да Римска република постане водећа суперсила тог времена.

Богатство Рима стечено након 209. г. п. н. е. подстакло је схватање да су ратови заправо финансијска улагања која се могу накнадно исплатити, ако победите, изјавила је Катрин Вестнер.


Ова студија је део већег пројекта у оквиру кога би требало да се анализирају 164 метална новчића пронађена дуж западног Медитерана, а настала између 550. и 101. г. п. н. е. Циљ научника је да добију више доказа о томе како се политичка моћ може пратити преко снабдевања металима.