Загађења са депонија

На несанитарним депонијама долази до трансформације отпада и хемијских и биолошких реакција које загађују окружење, а преносе се и на даљину. На пример, код аеро-загађења, до кога долази на депонији, развејавају се и суспендоване честице, таложе се по околном пољопривредном земљишту, али могу да стигну и на велику удаљеност од места настанка.

„Све што се дешава са отпадом утиче на здравље људи. И комунална депонија утиче на здравље људи. Како? Развејава се са депоније ако се сваки дан не покрива инертним материјалимаˮ, каже проф. др Слободан Тошовић са Високе здравствено-санитарне школе „Висанˮ.

Киша, снег и вода која се на оваквим депонијама ствара спирају штетне састојке и они продиру дубље у земљиште и подземне воде, а одатле индиректно или директно стижу и до површинских вода, потока и река.
„На тим депонијама комуналног отпада има и опасног отпада. Ту завршавају батерије, хемикалије из куће, средства за заштиту биљака, разни инсектициди, итд. Све се то баца на депонију потрошено или непотрошено, са истеклим датумом, или из неког другог разлога. То је све опасан отпад, који се заједно са оним органским делом процеђује у воду, било подземну било површинску. Због тога морамо да имамо одговарајуће комуналне, санитарне депоније. Немамо их много, а и са онима које имамо не управљамо онако како би требалоˮ, каже проф. Тошовић.

На депонијама се тако проналазе тешки метали, киселине, базе и соли разних органских једињења и све то утиче на животну средину и здравље људи.
„Ви знате да смо ми некада много користили ПСБ уља и та уља нису нестала из животне средине. Без обзира на то што је један део ПСБ уља збринут, ипак су огромне количине завршиле у рекама и земљишту. То кружи, то још може да се нађе у ланцу исхране. У организму се део тога депонује или у масном ткиву или у костима", објашњава професор.

Штетне материје депоноване у организму могу да се ослободе из депоа. Обично се то дешава када ослаби имунитет или под утицајем неког физичког или психогеног фактора.
„Тај депо у ствари штити организам. Заправо, организам је те штетне материје негде склонио, али то није за стално. Оне се ослобађају када организам најмање може да се брани", закључује проф. Тошовић.

Тако свако од нас оставља траг на животну средину продукујући отпад који је извор загађења и утолико је горе уколико се тај отпад не збрињава на адекватан начин.
Код затварања несанитарне депоније или сметлишта важно је да се површински слој прекрије водонепропусним материјалом да атмосферске падавине не би долазиле у контакт са отпадом и да се не би повећавала количина отпадних вода на самој депонији. Праве се ободни канали и извлачи гас са сметлишта. После периода од пет до десет година простор некадашњег сметлишта може да се користи за друге сврхе. Тако су и поједини фудбалски терени и аеродроми прављени на сметлиштима, а у Београду је на отпаду подигнут Сајам.