У ритму развијеног света

Један од таквих је и чувени Емил Берлинер, изумитељ грамофона и грамофонске плоче, који после отварања Дојче грамофона у Берлину и компаније у Лондону, снима европске музичаре, па и извођаче у Србији!

Управо је он најзаслужнији што ће већ 1903. године у Београду настати најстарији српски звучни снимци забележени на грамофонским плочама на 78 обртаја. Стручњаци претпостављају да је тада снимљено двадесетак једностраних малих плоча, од којих се у Народној библиотеци Србије чува шест ‒ у извођењу Чича Илије Станојевића, Београдског певачког друштва, госпође Бинички и Музике краљеве гарде под управом капелника Станислава Биничког.

Прве плоче снимане су акустично, без микрофона, што значи да су се вибрације са звучног извора директно преносиле на иглу која их је претварала у механички начињену бразду на матрици. Опрема за снимање заузимала је скоро цео вагон! Осим тешке ротационе плоче са тегом, чије је спуштање омогућавало равномерност окретања и трубе за снимање, сниматељи су са собом носили и велики број празних воштаних матрица.

Домаће благо

Од Емила Берлинера и дирљиве чињенице да смо пре више од сто година живели у ритму развијеног света, стижемо до Народне библиотеке Србије. Међу бројним драгоценим фондовима, ту се у Збирци фонодокумената основаној 1963. године, поред лонгплеј и сингл плоча, касета и компакт-дискова, чува и око 2.000 старих плоча снимљених на 78 обртаја.
Стручњаци националне библиотеке сведоче колико је осетљив посао којим се баве ‒ дешавало се често да ови крти и ломљиви сведоци давно прошлих времена, чија је просечна старост 70 година, пукну у руци, не трпећи ни најмањи физички притисак.

Најстарије сачуване плоче датирају из прве деценије 20. века, док су оне најмлађе старе тек четрдесет, педесет година. Осим појединачних плоча, од којих више од половине нема ни свој оригинални омот, у фонду националне библиотеке налази се и већи број албума, сортираних према различитим критеријумима ‒ издавачу ‒ His masterʼs voice, Edison Bell ‒ или композитору ‒ албуми плоча свих Бетовенових симфонија или Моцартових клавирских концерата... Од историјских снимака посебно је важна плоча са говором Њ. в. краља у Нишу, јуна 1927. године приликом откривања споменика чегарским јунацима, у извођењу господина Живојиновића.
Доступни подаци говоре да су до Другог светског рата домаћи извођачи снимали за 55 страних издавачких кућа. Процесу производње претходило би снимање које је подразумевало велики број снимака, некада и до сто, једног или више извођача!

Чувени мали пас

У кратком историјском прегледу, занимљиво је подсетити се и начина на који је настао најуспешнији и најпознатији бренд свих времена ‒ His masterʼs voice.
Док је снимао свој глас, Френсис Баро је запазио како његов мешанац бул-теријера Нипер седи испред „трубе" фонографа с главом накривљеном у леву страну и са пажњом и чуђењем слуша глас свог господара. Баро је решио да наслика тај призор не знајући да ће, први пут искоришћен на етикети грамофонске плоче јануара 1900. године, постати надалеко чувен.
Управо издање тог бренда из 1902, једнострана плоча са снимком арије из Вердијеве опере Дон Карлос, представља најстарију страну плочу на 78 обртаја у фонду Народне библиотеке.

Богат живот

Двадесет српских плоча снимљених почетком 20. века издато је деценију касније, а благо сачувано на њима значајно сведочи о музичком животу у Србији ‒ захваљујући томе, доступна су нам дела композитора Стевана Мокрањаца, Исидора Бајића, Станислава Биничког, Стевана Христића, Петра Коњовића... Збирку још вреднијом чине снимци на којима су забележени гласови најпознатијих српских певача тог доба ‒ Мијата Мијатовића, Софке Николић, Жанке Стокић, Чича Илије Станојевића и Живојина Томића, првака Београдске опере.
Поред домаћих, сачуване су и плоче на 78 обртаја са делима Баха, Бетовена, Моцарта, Вагнера, Менделсона и најчувенијих светских извођача ‒ оркестра Берлинске опере, Филаделфијске филхармоније, Артура Рубинштајна, као и Зигфрида Вагнера, који на снимку диригује извођењем опере свог оца на фестивалу у Бајројту.

А данас....

Познато је да се плоче снимане на 78 обртаја могу репродуковати само на одговарајућем грамофону па нас у свет прошлих времена, чари и лепоту пуцкетања и шуштања плоча враћа један стари грамофон (марке His masterʼs voice) изложен у Музичкој читаоници националне библиотеке.

Плоче намењене слушању на оваквом грамофону, напрсле, преломљене и изгребане, нису искоришћена библиотечка грађа, тврде стручњаци посвећени очувању културног наслеђа. Суочена са чињеницом да је један важан, вредан и не тако мали део фонда сакривен од очију јавности, недоступан и угрожен, Народна библиотека Србије је још 2004. године покренула пројекат дигитализације старих плоча, чиме је постала пионир у тој области у нашој земљи.