Морална и законска права животиња

Савремени начин живота, али и утицај образовања и културе, потпуно су одвојили човека од животиња. Насупрот брзом технолошком напретку савремене цивилизације, сведоци смо осионог понашања човека који масовно уништава биљне и животињске врсте. Питање нашег односа према природи, а посебно према животињама, неоправдано је занемарено, а треба га поставити у средиште горућих научних и филозофских разматрања.

Организатори кажу да трибине представљају тек почетак расправе о овом битном друштвеном проблему. „Идеја је да, осим филозофског садржаја, на трибинама буду представљени конкретни проблеми са којима се сусрећу удружења за заштиту животиња", рекла је Милица Милашиновић из Центра за биоетичке студије.

До краја прошле године одржано је пет предавања, а са трибинама ће се наставити крајем јануара и током фебруара и марта. За све који не користе производе животињског порекла, али и за остале заинтересоване, најављен је округли сто на коме ће се дискутовати о утицају биљне исхране на здравље, о културолошком аспекту веганства, али и о тешкоћама са којима се суочавају људи на биљној исхрани у свакодневном животу. 

„Тек смо почели са активностима, а потребно је још много рада ‒ пре свега са младима, али и са свима који воле животиње и који желе да преиспитају однос човека према њима. Циљ нам је да рационалним аргументима подигнемо свест код људи о неоправданој патњи кроз коју животиње пролазеˮ, истакла је Милица Милашиновић. 

Поруке из прошлости

Проблематизовање моралних права животиња има корене у историји филозофије. Енглески филозоф, утилитариста Џереми Бентам (1748‒1832) у свом делу „Увод у начела морала и законодавства" (The Principles of Morals and Legislation, Oxford, England: Oxford University Press, 1907, поглавље 17, одељак 1, фуснота на параграф 4) рекао је да ће доћи дан када ће остатак животињског света стећи она права која му никада не би могла бити ускраћена осим од руке тиранина. 

„Шта је то што би иначе могло установити ту непремостиву границу? Је ли то моћ разума или можда моћ говора? Али на страну поређење, одрасли коњ или пас је рационалније, баш као што је и забавније створење од детета старог један дан, или једну недељу, па чак и један месец. Но, под претпоставком да су другачији, колико би то било од користи? Питање не гласи ‒ могу ли они расуђивати?, нити ‒ могу ли говорити?, него ‒ могу ли да пате? 

Готово три века након ових речи енглеског филозофа животиње не подносе ништа мање патње него што је то било случај пре. Оне се, напротив, развојем индустрије и технологије користе у размерама које нису забележене у досадашњој историји. Зашто је то тако и да ли је таква пракса оправдана, послушајте на Филозофском факултету сваког последњег уторка у месецу.