Нестанак европских шума

Више од педесет посто европских шума нестало је у протеклих 6 000 година услед веће потражње за пољопривредним земљиштем и дрветом као извором горива, показују нова истраживања, која предводи Универзитет у Плимуту, у Великој Британији.

Користећи анализе полена са више од хиљаду локација, научници су показали да је више од две трећине централне и северне Европе некада било прекривено дрвећем. Данас је та површина сведена на трећину. Промене су биле још израженије у већим западним и приобалним регионима ‒ на неким подручјима преостало је мање од десет одсто шумског покривача. Међутим, ти негативни трендови су почели да се преусмеравају ка обнављању шума, кроз откривање нових врста горива и технике изградње, али и кроз еколошке иницијативе.

Говорећи о стању европских шума, Нил Робертс, водећи аутор студије и професор физичке географије на Универзитету у Плимуту, истиче да већина земаља пролази кроз транзицију; мења се начин коришћења земљишта како би се зауставило нестајање шума. „У Великој Британији и Ирској дошло се до минимума пре око 200 година. Друге земље у Европи тек треба да дођу до те тачке, док су неки делови Скандинавије ‒ у којима није било толиког ослањања на пољопривреду ‒ још претежно под шумама. Међутим, губитак шума је доминантна карактеристика европске пејзажне екологије, што утиче на функционисање екосистема и биодиверзитетˮ, објашњава професор.

Истраживање у коме су учествовали и академици из Шведске, Немачке, Француске, Естоније и Швајцарске настојало је да прецизно утврди како се природа европских шума мењала у последњих 11 000 година.

Студија је анализирала податке о полену (узете из Европске базе података о полену) комбинујући три различите методе. Показало се да су се предели под шумама заправо повећали око 60 процената пре 11 000 година, и до чак 80 процената пре 6 000 година. Међутим, увођење савремене пољопривредне праксе током неолитског периода изазвало је постепени губитак, који је убрзан до краја бронзаног доба и углавном се наставио до данас.

Професор Робертс наводи: „Прелазећи са дрвета на дрво, веверица је пре око 8 000 година могла стићи од Лисабона до Москве ‒ не додирујући земљу. Неки можда виде тај губитак као негативан, али нека од наших најцењенијих станишта настала су кроз шуме.ˮ

Он додаје да су све до 1940. године многе традиционалне пољопривредне праксе имале пријатељски став према дивљим животињама, те су створена станишта за многе важне врсте. Сви ти подаци могу се користити да би се разумело како будуће иницијативе у шумарству могу да утичу на промене станишта.

Приредила: Марија Тошић

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.