Биљке могу да доносе одлуке?

Већ знамо да су биљке способне да се прилагоде свом окружењу, баш као и сваки организам, али нова студија са Универзитета Тибинген сугерише да биљке могу учинити више од прилагођавања. Како аутори наводе, оне могу доносити и „прилично сложене одлуке".

Пошто биљке живе укорењене, њихова средина може бити прилично сложена, а окружење у којем се налазе може се, такође, стално мењати. Заправо, истраживачи су открили да су „конкуренција" и динамично окружење ти који стварно подстичу биљке да доносе одлуке у складу са својим ограничењима.

На пример, када се бори са суседним јединкама за ограничену сунчеву светлост, биљка се суочава са бројним могућностима. Може покушати да их прерасте, чиме добија више приступа светлости. Такође, може покушати да уђе у режим преживљавања са малим осветљењем. Биљка такође одлучује у ком ће правцу, како и колико нарасти да би најбоље искористила ресурсе.

 „Желели смо да сазнамо да ли биљке могу да бирају између могућности које су им на располагању и да онда резултате упоредимо са величином и густином биљака које су им врста противникаˮ, рекао је Михал Грунтман, један од истраживача.  У експерименту који су обавили, кад год би нека биљка била изложена високим ривалима, она би изабрала да пређе у тзв. режим толеранције ‒ дакле, живела је у сенци. Насупрот томе, када су биљке из експеримента биле окружене малом, али густом вегетацијом, покушавале су да расту. Међутим, у сваком од ових сценарија постојале су и неке „пододлукеˮ. На пример, примећено је да су у режиму толеранције листови биљке постајали шири ‒ на тај начин је покушавала да „уграби" више светлости у односу на моћнијег конкурента.

„Таква могућност избора у прилагођавању може бити посебно важна када истражујемо исте биљке у другачијим животним околностима. Тако, на пример, исте биљке у различитим двориштима или баштама могу порасти до различите величине и густине или доживети другачију старост, а све у зависности од донетих одлука о прилагођавању", рекао је Грунтман.
 
Биће потребно више истраживања како би се тачно утврдило како ти механизми
одлучивања функционишу.  Студија је објављена у часопису „Нејчер комјуникејшенс".

Приредила Маја Стојановић