Инсекти: истраживања о осцилацијама у бројности

Истраживање објављено у часопису „Plos One" засновано је на раду десетина аматерских ентомолога широм Немачке, који су се стриктно држали стандардизованих метода у прикупљању података још од 1989. године.

Специјални шатори постављани су како би се прикупили примерци летећих инсеката у 63 природна резервата. Откривено је да је за 27 година укупна количина уловљених инсеката опала за 76 одсто.

Проф. др Милка Главендекић, председница Ентомолошког друштва Србије, сматра да наведене податке треба посматрати  критички: „То истраживање је рађено само једном методом која не може потпуно да покрије сва станишта. У раду се наводи да је чак и у току летње сезоне било 82 одсто мање инсеката него раније, да је тај пад далеко већи, али то је сасвим нормално. У току летње сезоне многи инсекти не лете, они су у другим развојним стадијумима".

Подаци о смањењу бројности инсеката натерали су научнике да издају озбиљно упозорење и укажу на могуће последице, будући да су инсекти кључни за опстанак света, између осталог, због тога што преносе полен и представљају храну за бројне животиње.

Проф. др Главендекић нас подсећа да је прошле године у јулу у једном бечком часопису објављена информација о другачијим резултатима истраживања ентомолога у Националном парку Баварска шума.

„Научници који су користили много комплексније методе у ентомологији дошли су до закључка да је повећан број ретких врста. Они су били изненађени добрим резултатима, тако да се, некако, лоше вести брже пренесу него добре", каже наша саговорница.

Истраживање бројности инсеката захтева деценије и комплексност

Истраживачи објашњавају да су податке прикупили у природним резерватима широм Немачке, али се резултати могу пренети и на све делове света у којима је развијена пољопривреда.

Покушавају да утврде главне узроке осцилација у бројности инсеката. Досад су успели да одбаце човеково мењање рељефа, као и временске прилике, али још чекају тачне податке о нивоу пестицида.

Наши стручњаци сматрају да таква истраживања и њихово објављивање ипак имају улогу да нас упозоре да чувамо инсекте и њихова станишта, да водимо рачуна о примени пестицида и више користимо алтернативне методе заштите биља.

Истраживања инсеката представљају обиман, вишегодишњи и комплексан посао, који у Србији није у потпуности обављен.

Професорка каже да је фауна инсеката у Србији само делимично истражена (неке групе су добро покривене, неке осредње, а неке нимало) и да би било добро да се у научним плановима и програмима у будућности планира и рад на тој фауни.

Пројекат Шумарског факултета, уз подршку „Војводина шума", рађен је у заштићеном објекту у Обедској бари. „Хтели смо да истражимо диверзитет фауне инсеката у заштићеним зонама и шумама у којима се газдује. Показало се да не можемо а прирори тврдити да интервенције у шумама доносе штету за насеља зглавкара и инсеката, већ да све зависи од услова станишта", рекла je проф. др Главендекић.