О чему говоримо у сну

У сну говори 66,8% одраслих људи, а 6,3% то ради бар једном недељно. Међутим, и поред учесталости те појаве, мало научних студија је посвећено говору током спавања. Према групи француских научника Универзитета у Сорбони, феномен је потцењен, а његовим проучавањем може се доста сазнати о многим аспектима рада мозга. 

Истраживање које се бавило анализом говора током спавања објављено је у часопису „Слип" („Sleep"). Обухватило је 232 добровољца која су говорила у сну више од једном недељно. Њих 129 је имало поремећаје фаза спавања, 87 је месечарило, један је имао апнеју, а само петнаесторо је било здраво.

Добровољци су провели неколико ноћи у лабораторији. Док су спавали, видео-камере су снимале њихово понашање, а посебна опрема бележила је различите индикаторе: палпитацију, активност мозга, притисак у дисајним путевима.

Научници су бележили и анализирали све што су добровољци изговорили, без обзира на разумљивост изговореног. Тако је установљено да су испитаници у 522 случаја - мумлали,

шапутали, вриштали, смејали се; у 361 случају изговорене су одвојене речи или целокупне реченице.

Скоро половина изговореног били су узвици узнемирења. Најчешћа реч била је „неˮ. Укупно, речи негације у различитим облицима забележене су у 21,4% случаја, док је реч „даˮ изговорена само у 0,8%. Често изговорене речи су: „ти", „ја", „ми"; глаголи „бити", „желети", „говорити", „чекати", „зауставити"... Регистроване су 703 основне реченице, од којих 156 није садржало глагол. У садашњем времену било је 81,9% реченица, 9,3% у прошлом, 4,2% у будућем.

У само 12 случаја биле су изговорене уљудне речи и реченице попут: „Извините", „Могу ли вам помоћи?", „Хвала", „Опростите за оно што сам урадио". Много чешће су изговорене увредљиве речи.

Мушкарци су причали више и често су користили опсцен речник. Током истраживања је праћена и активност мозга (ЕЕГ) добровољаца који су спавали. Откривено је да је Брокин регион, који је у будном стању повезан са моторичком организацијом говора, веома активан и током разговора у сну. Такође, повећана је и активност у Верникеовом региону, који учествује у процесу разумевања и асимиловања говора.

Научници су били изненађени бројем увредљивих речи. Оне се обичном говору мање користе него у сну. Претпоставља се да je разлог тој појави слабљење контроле говора за време спавања.

Аутори студије закључили су да „сложеност говора указује на то да мозак док ʼспаваʼ остаје способан за сложене активности иако је артикулациони систем делимично ослабљен".

Ипак, због малог узорка испитаника, студија има знатна ограничења у тумачењу. Аутори истраживања сматрају да би за поузданије закључке било потребно посматрати најмање хиљаду испитаника у трајању од неколико ноћи.

Приредила Блаженка Бијелић