Платон, а не прозак

Најбољи начин да превазиђемо те проблеме јесу смислени разговори, који ће нам показати да ли смо сами у таквом размишљању или је сасвим нормално да имамо такве осећаје и уверења.

Такви разговори воде се у филокафеима, којих у Србији има у неколико већих градова. Циљ је да се преко филозофије отворимо, вратимо себи и пронађемо смисао живљења.

Филотерапеут Александра Алексић за емисију „Филозофија и филотерапија" каже да је пракса одржавања филокафеа започела у Француској 1991. године, када је француски филозоф Марк Оте дошао на идеју да окупља своје познанике како би дискутовали о некој филозофској теми.

Александра Алексић истиче: „Његова намера била је да омогући широком кругу људи да учествују у филозофској дискусији, а некако је до тада било уобичајено да се филозофија повезује са уским кругом високообразованих људи. Временом се идеја филокафеа све више ширила, и након пет година рада, у Француској је постојало чак 100 филокафеа."

Филозофски кафе постаје једна од главних форми филозофске терапеутске праксе. Тај облик праксе и код нас постаје све популарнији. Бројне су теме о којима се у филокафеима разговара, и то су управо оне теме које нуде помоћ у решавању човекових егзистенцијалних проблема.

Најутицајнија у свету је Америчка асоцијација филозофских практичара, чији је оснивач филозоф Лу Мариноф, писац чувеног дела „Платон, а не прозак".

Филозоф проф. др Александар Фатић је саветник и председник те асоцијације у нашој земљи. У емисији „Филозофија и филотерапија" он истиче да је филозофија одувек била практична вештина и да је настала као дијалошка форма, као вештина решавања дилема. Употребљавала је напредне методе, логичке анализе, анализе значења, феноменологију...
Али временом, заједно са свим осталим научним дисциплинама, филозофија је такође постала наука, а као таква, одвојила се од обичног живота и свакодневне стварности. „Лу Маринофова књига Платон, а не прозак позива на повратак филозофије њеној практичној намени, а то је управо та дијалошка намена, решавање проблема кроз дијалог. Управо на том трагу употребе филозофије настала је и психологија", објашњава проф. др Фатић.

Уколико се јаве недоумице, проблеми, питања, али и жеља за одговором, ту су Удружење филозофских практичара и филокафеи, који нам поред осећаја припадности и заједнице пружају и спознају онога што желимо да спознамо.