Будућност длаке

Постоји једно широко распрострањено веровање ‒ да је човек животиња која је изгубила крзно. Али није тако. Ми заправо имамо другачију врсту маљавости од врстâ које су нам блиске, као што су шимпанзе и другe врсте примата.

А зашто онда имамо длаке? Напросто, зато што припадамо класи сисара. Те власи, које се појављују по читавом телу, служиле су за терморегулацију свим животињама које знамо као сисаре, а које постоје већ најмање сто педесет милиона година.

Длаке људских бића су краће и тање него код осталих сисара, а и другачије су распоређене. Највише су концентрисане на глави, како би штитиле драгоцени мозак. Али баш као и мајмуни, имамо исте зоне без длака: слузокожу, дланове и табане.

Рачуна се да су се пре два милиона година појавили људи, врста названа Нomo. До тада, врсте блиске нама, као што су аустралопитеци, на пример, чувена Луси, имале су, како се сматра, длакавост налик данашњим шимпанзама. Кад су се појавили високи људи, звани Нomo ergaster, напустили су свет шума и настанили се у саванама. Пошто су доста трчали, ноге су им биле дугачке, стопала кратка, фигура издужена, руке краће. Требало је избацити произведену топлоту а длакавост је представљала препреку.

Од праисторије до данас људска врста прешла је дугачак пут да се „издигне" из природе, а један од начина био је и да се временом ослобађа длака. У културолошком обрасцу савременог света, маљавост је постала синоним за примитивизам, и требало је се решити што пре. Међутим, природа нас још једном упозорава да ћемо мудрост као врста стећи тек живећи у складу с њом, а не бекством од ње. Срећом, наука је на прагу револуционарног открића које би требало да заустави овај поход.

Наиме, већ увелико трају истраживања о могућности реконструкције целе коже, са жлездама и длакама, а највећи савезник истраживача у том експерименту је управо фоликул длаке.

Будући да је фоликул длаке микроорган који се обнавља, он садржи матичне ћелије које су у нашем организму задужене за обнављање одређених ткива. На пример, управо док читате овај чланак наша крв се обнавља, као и површина црева, површина коже, површина ока... И фоликул длаке пролази кроз фазе, кроз циклусе током којих производи длаку, па престане, па настави. Да би фоликул обављао тај посао, потребне су му матичне ћелије. Број тих ћелија варира у зависности од величине фоликула, и у зависности од врсте сисара.

Зато, вратите се старој моди: људска маљавост је и практична и згодна!