Шта нам откривају камере под океаном

Наука и технологија су узнапредовале толико да се више и не дивимо могућностима нових камера и апарата; све мање се питамо како је нешто направљено и остварено, јер готово све делује могуће. Зато су значајни документарни филмови, који нам показују мале кораке у стварању неког дела, подвлаче невероватност једне ситуације, као на пример, оне под водом.

Захваљујући савременој опреми и храбрим подухватима ронилаца, данас се сликом можемо пренети у подводни свет, упознати све оно што човек види међу чудесним бојама корала, у подводним пећинама, олупинама старих бродова.

Више од две деценије Београд има фестивал посвећен подводним филмским остварењима, која имају не само документарну већ и уметничку и научну вредност. Овогодишњи фестивал је усмерен на велики проблем данашњице и носи важну поруку ‒ „Нека воде увек буду чистеˮ. 

Милорад Ђукнић, директор Међународног фестивала подводног филма, упутио нас је у тајне снимања тих остварења и представио нам она која ћемо моћи да пратимо до 17. децембра у Музеју југословенске кинотеке у Београду.

Филмови које можемо видети на Фестивалу имају превасходно документарну вредност, али често носе и важне поруке. Да ли имају више научну или уметничку функцију?
‒  Најважније су идеја и порука аутора. Већина филмова поручује да је последњи моменат да се нешто учини за заштиту животне средине. Неки од филмова имају велику уметничку вредност, док су други едукативни, засновани на научним истраживањима. Филмови се такмиче у две категорије: професионалној (велике продукције и ТВ куће) и независној (независни продуценти, самостални аутори); уз посебну категорију за најбољи домаћи филм. 

Фестивал траје већ 21 годину. Колико се променио (у концепцији, садржају, трајању)?
‒ Од самог почетка покушавамо да популаризујемо роњење и заштиту животне средине, нарочито вода. Трудимо се да стимулишемо домаће ауторе, подстакнемо разноликост културног израза. Мото овогодишњег фестивала је ‒ „Нека воде увек буду чистеˮ.

Фестивал је свакако важан људима који се баве роњењем и подводним снимањем. Коме још може бити интересантан тај жанр?

‒ Филмови који се приказују на Фестивалу интересантни су широком аудиторијуму, а уједно је то место окупљања ронилаца из целе Србије. Нас као организаторе посебно радује доминантно присуство младих људи. Сви гости из иностранства били су фасцинирани бројем посетилаца, а нарочито омладине.

Колико је захтевно снимати под водом?
‒ Да би неко био коректан подводни сниматељ, мора првенствено бити добар, искусан ронилац, а када су у питању веће дубине или олупине, каверне, пећине, онда неизоставно мора проћи и посебне специјалистичке курсеве и имати посебно израђену опрему за ту сврху. Сам боравак под водом има своја ограничења у односу на дубину и време.

Развој технологије је сигурно утицао на квалитет и брзину снимања.
‒ Апетити за квалитетом снимка су све већи. Говоримо о камерама које снимају филм 4К резолуције, као о стандардном формату. С друге стране, снага процесора рачунара, као и РАМ меморија, омогућавају рад на оваквим филмовима и убрзавају процес. Развојем технике и технологије унапређује се и осветљење. Тако је наш колега из Клуба израдио рефлекторе снаге 6К са аутономијом од сат времена. То је подухват и за озбиљне фабрике, али кад неко има знање, и кућна радионица произведе озбиљну ствар.

Посетиоце Фестивала очекују и изложбе, фотографије, сусрет са ауторима. Можете ли нам рећи нешто више о том делу програма?
‒ Изложба подводних фотографија у фоајеу Кинотеке прелази у традицију. Наравно, сви домаћи аутори су присутни на отварању, међутим, недостатак средстава онемогућује присуство страних аутора, што би свакако увећало значај Фестивала у међународним оквирима.

Колико су, по Вашем мишљењу, ови филмови значајни за савремену кинематографију и културу уопште? На који начин Фестивал доприноси афирмацији аутора и интернационалној сарадњи?
‒ Подводни филмови се снимају да би се приказао домет технике и технологије, забележиле природне појаве, пратила огледна поља. Технолошки напредак се најбоље види на опреми за подводно снимање. Поред едукације и забаве, посебно је важна борба аутора за заштиту подморја и природе уопште. Филмови су изузетно значајни и за савремену кинематографију. Аутори су двојако мотивисани. С једне стране, то је престиж међу колегама, а с друге, сви филмови који се прикажу на Фестивалу практично су прошли домаћу селекцију и ми им дајемо контакте за међународна такмичења.

Које филмове бисте препоручили на овогодишњем фестивалу?
‒ Ове године имамо два филма који се баве пионирима роњења на дах. То су „Човек делфинˮ Лефтериса Каритоса (документарни филм о Жаку Мајолу, рониоцу на дах чији је живот био инспирација Лику Бесону за филм „Велико плаветнилоˮ) и „Генерација велико плавоˮ, који је радио Жером Еспла. Филм „Црвено језероˮ говори о екстремном зарону на дубини од 300 метара.