Живот пчеле

Да ли сте знали да медоносне пчеле Apis mellifera производе мед већ сто педесет милиона година? Оне једине од инсеката производе храну коју ми, људи, једемо.

Невероватном вештином и снагом пчела успе да у минути замахне крилцима 11.400 пута, због чега и чујемо зујање. Медоносне пчеле имају 170 рецептора мириса који им омогућују родбинско препознавање, комуникацију унутар кошнице и проналажење хране. Ретко се среће таква организованост. Њихов њух је толико прецизан да могу да разликују и више од сто разних биљних сорти. Та малена бића у просеку могу да произведу једну дванаестину кашичице меда у свом животу. Колико су пчеле вредне говори и податак да у лету обиђу од 50 до 100 цветова.

Пчелица паметница

И поред тога што је величине зрна сусама, пчелињи мозак је способан за веома комплексне функције и одговорне задатке. Будући да спада у такозване социјалне инсекте, пчела има изузетно богат „репертоар понашањаˮ. Пчеле граде шестоугаоне ћелије саћа, манипулишу поленом, прашкастом супстанцом, како би од њега направиле грудве које ће сместити у корпице на ногама. Занимљиво је и да пчеле умеју да изведу широки спектар „плесова" којима саопштавају локацију хране. Када се боре са непријатељима, пчеле могу одлично да се снађу и избегну повреде. Поред тога што чисте гнездо од отпадака, усавршиле су и технику грејања гнезда контракцијом мишића. Пчеле се не рађају научене, већ као младе уче од старијих како да праве мед. Медоносне пчеле знају да је планета округла, и могу да рачунају углове како би се оријентисале. Данас је сасвим јасно да минијатурни мозгови попут пчелињих имају много веће сазнајне капацитете него што се то претпостављало пре двадесетак година.

Матица ‒ краљица пчела

Матица може да живи и до пет година, а у ретким случајевима може да дочека и дубоку старост до седме године. Она је и једина пчела у кошници која полаже јаја. Највећа продуктивност матице је у време лета, када полаже и до 2.500 јаја дневно. Матице имају жаоку, али је готово никад не користе; углавном су у ћелији и нису у опасности. Једна матица, краљица, влада међу 20 000 до 80 000 пчела.
Трутови, сасвим оправдано, у нашем речнику означавају нераднике и лењивце склоне уживању. Истина је да трутови заиста ништа не раде, то су мушке пчеле које немају жаоку и њихов једини задатак јесте парење са матицом.

Конкурс за радилице

Медоносне пчеле „добијају посаоˮ у кошници на основу своје старости. Радилице су полно неразвијене женке а њихови послови, примера ради, могу да изгледају овако: ако су старе један или два дана, проводе дане чистећи ћелије а посао започињу са оном ћелијом у којој су се родиле; када имају од три до пет дана, хране страрије ларве; од шестог до једанаестог дана хране млађе ларве; од дванаестог до седамнаестог дана производе восак, праве „медне лончиће", носе храну и врше погребне дужности; од осамнаестог до двадесет првог дана старости стражаре на улазу у кошницу и штите је од уљеза; од двадесет другог дана па све до смрти, која наступа након 40 до 45 дана, прикупљају нектар, полен, воду, опрашују....
Јака и здрава пчелиња заједница током једног дана може да опраши до три милиона цветова.

Храброст у одбрани отаџбинске кошнице 

Жаоке пчела изгледају као мали харпуни са зупцима. Пчеле нападају само када је угрожен њихов опстанак или када заједници прети опасност. Смртоносни механизам харпуна постоји како би се обезбедило максимално „заривање" у тело противника. Када нас пчела убоде и покуша да побегне са места злочина, њена жаока остане дубоко заривена у кожи, али се у том процесу ишчупа и пола пчелине утробе. То је јединствени пример инсекта који је приморан да изврши самоубиство у одбрани. Ипак, цена губитка неколико радилица коју пчелиње друштво у некој кошници плаћа није превелика ако на тај начин успеју да обесхрабре напасника који је дошао по мед. Вредне мале, а неустрашиве радилице у смрт одлазе храбро, свој живот полажу у суровој борби и излажу се болу зарад опстанка заједнице.

Тако изгледа живот тих малих бића, која су снажнија, организованија и храбрија од много напреднијих врста!

 Приредила: Наташа Нешковић