Јубилеј ‒ 80 година постојања Факултета музичке уметности у Београду

За време обележавања јубилеја, један од истакнутих гостију Факултета музичке уметности из иностранства био је др Ричард Тараскин, професор емеритус Универзитета Беркли у Калифорнији (САД), који се убраја у ред најеминентнијих музиколога данашњице.

Професор Тараскин је овогодишњи добитник награде „Кјотоˮ, најпрестижнијег признања из домена наука за које се не додељује Нобелова награда и први музиколог међу њеним лауреатима из области уметности. У образложењу одлуке о додели „Јапанског Нобела", Тараскин је окарактерисан као музиколог и музички писац „ванредне ерудиције, који је трансформисао савремене погледе на музику у оквиру својих историографских истраживања и есеја који измичу конвенционалним критичким парадигмама".

Другог новембра ове године, др Ричард Тараскин одржао је предавање у Великој сали ФМУ под називом „Which Way is Up?ˮ („Шта је горе?"), које је било отворено за све заинтересоване. Његово разматрање музике односило се на њен социолошки аспект и обухватило је концепт музичког укуса, са посебним освртом на публику у улози музичког конзумента.

Предавање је било веома посећено. Присуствовали су многи професори запослени на Факултету музичке уметности, студенти свих одсека и нивоа академских студија Факултета музичке уметности, као и припадници српске музиколошке научне заједнице. Поред тога, студенти докторских академских студија музикологије имали су прилику да дискутују са др Тараскином о актуелним музиколошким темама.

У више наврата су постављена питања о статусу тзв. нове музикологије у савременим истраживачким токовима. Др Тараскин је истакао: „Нова музикологија је сада прилично стара. Ви говорите о музикологији 80-их и 90-их година.

То је био, у извесном смислу, повратак семиотици или херменеутичком проучавању музике, што је, наравно, тада било веома актуелно. Мислим да се у овом тренутку више интересујемо за социологију музике него што проучавамо музичко значење. Али понављам, ове ствари не замењују старе ствари, већ само додају оно што је ново и доступно, тј. оно што је могуће истраживати. Дакле, нова музикологија је постала стара музикологија и сада је само део музикологије."