Светска конференција научних новинара из угла стипендисте

Стипендија за студенте и младе новинаре: о чему је реч?

Неколико месеци пре догађаја организатори су расписали конкурс за две стипендије: једну, посвећену искусним научним новинарима, и другу, намењену особама које се тек представљају у тој области. Стипендија коју сам добила била је намењена свим студентима који желе да постану научни новинари, као и научним новинарима који су завршили студије пре највише две године. Од 167 пријављених, одабрано је двадесет двоје младих из свих крајева света који треба да у својим матичним земљама приближе јавности научне теме на квалитетан начин.
Поред присуствовања свим предавањима на Конференцији, добили смо могућност да прођемо четворочасовну обуку коју су водили наши ментори, научни новинари и предавачи на Универзитету Санта Круз ‒ Роберт Ирион и Дијего Граглија. Сваки студент-стипендиста је био задужен за извештавање о две седнице са Конференције, а био му је додељен уредник који ће те две приче кориговати. Ти извештаји су објављени на званичној веб-страници Конференције. Током пет дана рада са учесницима, Роберт и Дијего су настојали да покажу да несигурност не треба да представља препреку за напредовање у каријери „фриленсера".

Мост између науке, новинарства и јавности

Конференција је званично почела у четвртак, иако су се дан раније одржала два „pre-conference" тренинга: „Џек Ф. или радионица научног новинарства" за новинаре из Латинске Америке, и „Достизање одрживе пољопривреде" ‒ тренинг намењен новинарима из Африке и Азије.
Сам програм је био разноврстан, и покривао је не само широку палету научних области већ и различите приступе тим темама ‒ како из угла научних новинара тако и из угла самих научника. Посебна пажња је посвећена темама које су повезане климатским променама и медицинским достигнућима. Као посебна категорија издвојиле су се седнице посвећене самим проблемима унутар науке и научног извештавања: етички аспекти научних открића, питања дискриминације у научној заједници, стварање простора у научним публикацијама за мишљења урођеничких народа итд.

Паралелно са седницама, присутни су имали прилику да зађу и у изложбени део Конференције, у којем су партнерске организације представљале своје услуге и достигнућа. Са кафом у једној, а визиткартом у другој руци, у ходу сте могли упознати колеге из остатка света, купити стручну литературу, и сазнати о програмима који би вам омогућили даље академско и професионално усавршавање.

У недељу су предавања била смештена на партнерским универзитетима, па су учесници могли да бирају да ли ће дан провести у кампусу Универзитета Сан Франциско или Универзитета Беркли. Оригиналне радионице „Ручак с научником" омогућиле су свим гостима да послушају предавање научника из области која их занима током паузе за ручак.

Учење и ван конференцијске сале

Мини-прашуме на затвореном, узбудљиви експерименти из физике и хемије који разгале чак и одрасле ‒ вечерњи програм Конференције од петка до недеље заиста је присутнима показао како физички искусити науку у Сан Франциску на најбољи начин.
Гала вече одржано је у петак, на Калифорнијској академији наука. Слоган догађаја је био „Од фарме до стола", па су сви учесници Конференције имали прилику да пробају разноврсне специјалитете калифорнијског мултикултуралног миљеа.
Свечано затварање научног скупа уприличено је у „Експлораторијуму" (енгл. „explore" ‒ истражити), који је „Њујорк тајмс" назвао „најважнијим научним музејом још од средине двадесетог века".

Последњи програмски дан био је намењен за тзв. активно опраштање, одласком на једнодневни излет. Сваки научни новинар, без обзира на поље извештавања, могао је наћи програм у складу са својим афинитетима. Пут у Силицијумску долину подразумевао је посету фабрици „Икс" (бивши „Google X"), која је „Алфабетов" огранак за иновације. Реч је о фабрици у којој се траже иновативна решења за светске проблеме. Како нам је један од оснивача, Астро Телер рекао - његови запослени се не такмиче са другим компанијама из те области, већ са самим проблемом који настоје да реше. Представио нам је животну филозофију запослених у тој компанији, као и неке од највећих изума на којима су радили, или тренутно раде. Они укључују аутомобил који се сам вози, змај-ветрењачу „Макани", која производи електричну енергију на одржив начин, и „Loon" ‒ балон који доноси интернет и у најудаљеније делове света, без потребе за постављањем стубова на тлу. У временима када поплаве за само неколико дана успевају да пониште векове цивилизацијског напретка, „Loon" се показао као ефикасан начин да се људи повежу са својим ближњима у угроженим подручјима и помогну им да доспеју на безбедно. Део презентације посвећен је питањима публике, а затим је уследила тура кроз „мини-музеј" фабрике „Икс" („X").

Политичка страна приче

Упоредо са Конференцијом, одржано је и годишње генерално заседање Светске федерације научних новинара (WFSJ). Том приликом је објављено да ће се наредна, једанаеста по реду Светска конференција научних новинара одржати у Лозани, у Швајцарској, од 1. до 5. јула 2019. Манифестација ће бити организована удруженим снагама швајцарског, француског и италијанског удружења научних новинара, а посебан део програма биће усмерен на научно новинарство у региону Балкана.

*Ауторка је добитница студентске стипендије Светске конференције научних новинара.