Успешни у математици

Иранка Марјам Мирзахани је прва жена која је добила престижну Филдсову медаљу ‒ за рад из области топологије, геометрије и динамичких система.

Осим што је постигла математички успех, она је ʼразбилаʼ и систем доминације мушкараца у тој, прилично мушкој науци. Требало је да прође осамдесет година од установљења Филдсове награде па да на списку добитника видимо и једну успешну жену.
Марјам је у апстрактну математику унела лепоту и елеганцију онако како то само жена може. Њу сматрају Маријом Кири у математици!

Као дете није показивала велико интересовање за математику, више ју је привлачила књижевност. Али када јој је млађи брат испричао причу о младом Гаусу Марјам је пожелела да и она учини тако нешто.

Имала је срећу да је директорка школе примети и пружи јој могућност да се докаже на разним такмичењима и математичким олимпијадама.

„Математика показује своју лепоту само онима који је заиста волеˮ, рекла је Марјам.

Љубав према науци и раду увек донесе велики успех и задовољство.

Нажалост, њен свет науке угашен је у јулу ове године, и заувек је напустила ову планету.

Другачије схватање успеха

Григориј Перељман, руски математичар, објавио је доказ чувене Поенкареове коњектуре, а то је један од највећих до сада нерешених проблема.

Сви су говорили о његовом успеху, а 2006. је награђен Филдсовом медаљом.

Сваки математичар би ту медаљу сматрао великим признањем, али не и Перељман. Он је рекао да га слава и новац не интересују.

Перељмана је интересовало само то да ли је његов доказ тачан. После Александра Гротендика, он је једини одбио да прими Филдсову медаљу. Осим тог признања, Перељман је одбио и прву Миленијумску награду Клејовог математичког института у вредности од милион долара.

Али зашто Перељман није хтео да прими те силне награде?

Његово образложење било је једноставно: рекао је да је већ добио оно што је желео.
Перељман је одбио чак и професорско место и повукао се из јавног живота.
Шта га је навело на такве поступке?! Можда је разлог у другачијем схватању успеха. Мотив његовог рада је чиста љубав према науци, а не новац или слава. Зато је Перељман добио шта је желео и он је заиста успешан!

Он је сасвим необичан и чист изузетак.