Магнет у служби откривања и издвајања ћелија рака

Др Андреја Јовић је завршио биоинжењерство на Универзитету Беркли, докторат у истој области на Универзитету у Мичигену, и постдокторске студије из области биологије канцера у Центру за канцер „Слоун Кетеринг меморијал", у Њујорку.

Током 2016. године био је гостујући истраживач на Универзитету Санта Клара. Резултате својих истраживања објављује у престижним научним часописима. Добитник је шест награда и члан Америчког удружења за истраживање канцера.

Наш саговорник тренутно ради на развоју новог уређаја за откривање и анализу туморских ћелија у крвотоку болесника, у иновативној компанији ЦитоМаг, у Силицијумској долини у Калифорнији.

„Усавршавамо уређај који омогућава да се изолују ћелије рака из крви. Наш циљ је да из крви пацијената изолујемо ћелије рака који се већ проширио, и да одредимо које су њихове карактеристике. Тако бисмо уместо инвазивне биопсије, коју је понекад и немогуће извести, могли да прикупимо довољно података анализирајући само узорак крви, и на тај начин одредимо која је терапија најбоља за пацијента", рекао је за Портал Образовно-научног програма др Андреја Јовић.

Истраживачи су дизајнирали прототип уређаја, и тренутно раде на усавршавању система како би могли да се обрађују узорци оболелих од различитих врста канцера. Према речима др Јовића, веома је важно то што су у могућности да изолују живе малигне ћелије, обележене магнетним честицама, на којима могу да се ураде додатне анализе попут анализе протеина на површини ћелије и мутација.

„За сада, уређај који смо направили може се користити у истраживачким лабораторијама. Када добијемо још средстава из фондова у САД, усмерићемо се на доказивање његове ефикасности кроз клиничке студије и употребу у клиничкој пракси", додао је наш саговорник.

Будућност биомедицинских истраживања је, сматра др Јовић, инжењерство људских ткива и органа, који би смештени на чипове попут оних на матичним плочама рачунара, требало да замене животињске моделе у претклиничким истраживањима и раним фазама клиничких истраживања. На таквим моделима, очекује, тестираће се лекови. И не само то ‒ лабораторијски дизајнирани микросистеми органа појединца омогућиће персонализован приступ лечењу, истраживања каква није могуће спровести на људима, као и много бржу проверу ефикасности нових лекова и вакцина.

Наш саговорник види своје место у области проучавања нових метода које ће омогућити откривање рака у најранијим фазама.

„Апарат о ком сам говорио је за утврђивање карактеристика малигних ћелија у каснијим фазама; међутим, што раније то урадимо, боља је прогноза за пацијентаˮ, истиче. Потребно је стога смислити нову методу, кроз ʼимиџингʼ, или помоћу нових сензора, објашњава др Јовић и закључује: „Мислим да је то будућност и то је нешто на чему желим да радим".